Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2539/2021
06.10.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић, председника већа, Споменке Зарић, Гордане Комненић, Драгане Миросављевић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ, обе из ..., ВВ из ... и ГГ из ..., чији је заједнички пуномоћник Милорад Ђукић, адвокат из ..., против туженог ДД из ..., чији је пуномоћник Драган Згерђа, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3639/20 од 08.07.2020. године, у седници од 06.10.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужилаца као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3639/20 од 08.07.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Другог основног суда у Београду П 2853/19 од 14.01.2020. године, која је исправљена решењем под истим бројем од 10.03.2020. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужилаца да се поништи завештање пок. ЂЂ бив. из ..., сачињено 11.03.2008. године у форми писменог завештања пред сведоцима, због недостатка форме. Ставом другим изреке, обавезани су тужиоци да туженом накнаде трошкове парничног поступка у износу од 195.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 3639/20 од 08.07.2020. године, ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба тужилаца и потврђена првостепена пресуда исправљена решењем. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против другостепене пресуде, тужиоци су благовремено изјавили ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.
По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужилаца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП, који се примењује на основу члана 506. става 2. ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11). У ревизији се указује да је у нижестепеној пресуди погрешно примењено материјално право, односно да је спорни тестамент сачињен супротно одредбама члана 85. Закона о наслеђивању, али се не указује на законске разлоге за изузетну дозвољеност ревизије. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.
Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.
Тужба у овој парници поднета је 27.10.2008. године, а вредност предмета спора је 501.000,00 динара.
Будући да наведена вредност предмета спора очигедно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, као ревизијског цензуса из члана 403. став 3. ЗПП, то ревизија није дозвољена.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке, на основу члана 413. ЗПП.
Председник већа – судија
Бисерка Живановић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић