
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2544/2021
02.06.2021. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца, изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1906/2020 од 03.09.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Нишу П 5165/14 од 20.02.2020. године, ставом првим изреке, утврђено је да је повучена тужба тужиоца у делу којим је тражио од туженог накнаду због неисплаћене премије за дуван од 2007. године у износу од 50.000,00 динара. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му на име накнаде штете за 2007. годину исплати износ од 987.672,00 динара, са законском затезном каматом почев од 18.05.2015. године до коначне исплате као неоснован. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац да туженом на име трошкова поступка исплати износ од 350.250,00 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности пресуде до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1906/2020 од 03.09.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда у ставу другом и трећем изреке. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, на основу члана 395. Закона о парничном поступку.
Апелационог суда у Нишу решењем Р3 68/21 од 12.05.2021. године, није предложио Врховном касационом суду одлучивање о ревизији тужиоца у смислу члана 395. ЗПП изјављене против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1906/2020 од 03.09.2020. године.
Врховни касациони суд налази да је Апелациони суд у Нишу правилно закључио да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији у складу са чланом 395. ЗПП, па је оцењујући дозвољеност ревизије применом члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.125/04 и 111/09), који се у конкретном случају примењује на основу члана 506. сатв 1. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11), а у вези члана 23. став 3. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 55/14), нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.
Наиме, одредбом члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама ЗПП („Службени гласник РС“, број 55/14), која регулише дозвољеност ревизије у свим споровима који нису правноснажно решени до 31.05.2014. године, односно до дана ступања на снагу овог закона, прописано да је ревизија дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради накнаде штете поднета је 25.12.2009. године. Вредност предмета спора је 987.672,00 динара.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору, у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија недозвољена.
На основу члана 404. у вези члана 401. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Јасминка Станојевић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић