Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у правној ствари тужиоца ЈКП „Паркинг сервис Нови Сад“ из Новог Сада, чији је пуномоћник Александар Бојков, адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Емир Јашаревић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 3566/2016 од 06.12.2018. године, у седници одржаној 27.01.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 3566/2016 од 06.12.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П 2550/15 од 20.06.2016. године, ставом првим изреке укинут је закључак извршитеља за подручје Вишег суда у Новом Саду, Милан Узелац, И Ивк 5761/14 од 06.08.2014. године и тужбени захтев одбијен у целости. Ставом другим изреке усвојен је противтужбени захтев туженог- противтужиоца, па је обавезан тужилац-противтужени да туженом-противтужиоцу накнади штету од 115.000,00 динара, све са законском затезном каматом од 03.07.2014. године па до исплате. Ставом трећим изреке обавезан је тужилац-противтужени да туженом-противтужиоцу накнади трошкове парничног поступка од 76.408,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Новом Саду Гж 3566/2016 од 06.12.2018. године, усвојена је жалба тужиоца-противтуженог, па је првостепена пресуда укинута у побијаном одбијајућем делу и делу одлуке о трошковима поступка (став први и трећи изреке) и предмет у том делу враћен је првостепеном суду на поновни поступак, док је преиначена у побијаном усвајајућем делу (став други изреке) тако што је одбијен противтужбени захтев којим је тужени-противтужилац тражио да се обавеже тужилац- противтужени да му накнади штету од 115.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 03.07.2014. године па до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС”,бр. 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, док према члану 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Предлог за дозволу извршења у овој правној ствари на основу веродостојне исправе ради исплате 9.000,00 динара поднет је 06.08.2014. године. Тужени је поднео противтужбу ради накнаде штете 12.02.2015. године, а вредност предмета спора означио је у висини од 115.000,00 динара, што чини и вредност побијаног дела правноснажне пресуде.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 3.000 евра, што значи да се ради о спору мале вредности, у коме ревизија није дозвољена, то је и ревизија недозвољена, применом члана 479. став 6. ЗПП.

Без обзира што је одлука преиначена, у ком случају би по измењеном члану 403. став 2. тачка 2. ЗПП ревизија била увек дозвољена, у овом случају ревизија није дозвољена јер је у посебној глави Закона о парничном поступку који регулише поступак у спору мале вредности прописано да ревизија у овим случајевима није дозвољена, па специјално правило искључује примену општих правила (члан 467. ЗПП).

На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Поповић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић