Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици Гж 1523/22 од 23.02.2023. године, ставом првим изреке, жалба тужиље је делимично усвојена и делимично одбијена и пресуда Основног суда у Старој Пазови П 3071/21 од 27.04.2022. године потврђена у ставу првом изреке пресуде, којом се укида у целости решење о извршењу Основног суда у Сремској Митровици – Судска јединица у Старој Пазови Ив 11548/11 од 13.10.2011. године у обавезујућем делу исплате износа од 1.394,42 евра са каматом Европске централне банке од 01.05.2021. године у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате заједно са трошковима извршења. Ставом другим изреке, укинута је у ставу другом изреке првостепена пресуда којом је утврђено да је одредба члана 8. Уговора о кредиту број ... од 28.03.2007. године, апсолутно ништава. Ставом трећим изреке, преиначена је у ставу трећем изреке првостепена пресуда, усвојен тужбени захтев тужиље и обавезана тужена да јој исплати 905,48 евра на име главног дуга и 41,32 евра на име редовне камате, све у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате са припадајућом каматом одређеном од стране Централне банке Европске уније – домицилна камата почев од 02.05.2011. до 24.12.2012. године, као и износ припадајуће камате која се обрачунава у висини референтне каматне стопе Европске централне банке на главне операције за рефинансирање увећане за осам процентних поена почев од 25.12.2012. године до коначне исплате, у складу са Законом о затезној камати, као и 920,83 евра на име законске затезне камате на доцњу у измирењу редовне камате, све у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате. Ставом четвртим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу четвртом и петом изреке, усвојен захтев тужиље за накнаду трошкова поступка и обавезана тужена да јој накнади 327.254,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате, док је преко досуђеног износа захтев тужиље за накнаду трошкова парничног поступка одбијен као неоснован, као и захтев тужене за накнаду трошкова парничног поступка. Ставом петим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је доставила одговор на ревизију захтевајући накнаду трошкова за састав тог одговора.

Испитујући дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20, 10/23) Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, док према члану 479. став 6. против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари је поднета 14.06.2011. године, а вредност предмета спора је 905,48 евра, што по званичном курсу представља износ мањи од 3.000 евра на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да се у конкретном ради о спору мале вредности, у ком спору ревизија није дозвољена, сагласно члану 479. став 6. ЗПП, то је без утицаја преиначење првостепене пресуде побијаном одлуком, јер се одредба члана 403. став 2. тачка 2. наведеног закона не примењује у споровима у којима је посебном одредбом истог закона или посебним законом одређено да ревизија против одлуке у тој врсти спора није дозвољена, као што је случај у конкретној правној ствари.

На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Трошкове ангажовања пуномоћника, адвоката за састав одговора на ревизију тужиљи није био потребан у смислу одредаба члана 154. став 1. ЗПП, па је одбијен одлуком у ставу другом изреке на основу одредбе члана 165. став 1. истог Закона.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић