Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2668/2021
10.09.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бисерке Живановић председника већа, Споменке Зарић и Весне Субић, чланова већа, у парници тужиоца Стечајна маса стечајног дужника Друштва са ограниченом одговорношћу за производњу и продају грађевинског материјала „АА“ из ..., у стечају, чији је пуномоћник Душан Самарџић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Југослав Марковић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Крушевцу Гж 1748/20 од 26.01.2021. године, у седници од 10.09.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Крушевцу Гж 1748/20 од 26.01.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крушевцу – Судска јединица у Варварину П 378/19 од 18.02.2020. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да му тужени накнади штету у износу од 180.000,00 динара са законском затезном каматом од 25.04.2011. године до исплате. Ставом другим изреке тужилац је обавезан да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 78.000,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Крушевцу Гж 1748/20 од 26.01.2021. године, преиначена је првостепена пресуда и тужени обавезан да тужиоцу накнади штету у износу од 212.457,06 динара са законском затезном каматом од 18.02.2020. године до исплате. Одбијен је тужбени захтев за исплату законске затезне камате почев од 25.04.2011. године до 17.02.2020. године. Тужени је обавезан да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 148.200,00 динара.

Против другостепене пресуде, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и погрешно утврђеног чињеничног стања.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој парници поднета је 06.05.2016. године, а вредност предмета спора наведена у уводу побијане пресуде износи 212.457,06 динара.