Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2714/2023
06.04.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиоца AA из ..., чији је пуномоћник Ђорђе Илић, адвокат из ..., против туженог Предузеће за телекомуникације „Телеком Србија“ а.д. Београд, ради чинидбе, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Чачку Гж 29/21 од 09.09.2021. године, у седници већа одржаној дана 06.04.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Чачку Гж 29/21 од 09.09.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Чачку Гж 29/21 од 09.09.2021. године, преиначена је пресуда Основног суда у Чачку П 366/19 од 10.02.2020. године, тако што је одбијен тужбени захтев тужиоца да се обавеже тужени да му омогући поновно прикључење на јавну фиксну телефонску мрежу туженог и несметано коришћење ранијег одобреног телефонског прикључка, тако што ће отклонити кварове на постојећем телефонском проводнику који се простире до куће тужиоца, ближе наведено у изреци, извршити преспајање покиданих телефонских проводника и омогућити тужиоцу несметано коришћење телефонских услуга. Одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба ради чинидбе поднета је дана 09.10.2015. године, а вредност предмета спора је износ од 10.000,00 динара.

Према члану 468. став 1. и став 4. ЗПП, спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, као и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази поменути износ.