Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3698/16 од 05.07.2017. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог Града Крагујевца и потврђена пресуда Вишег суда у Крагујевцу П 44/13 од 30.09.2016. године у делу става првог изреке којим је обавезан тужени Град Крагујевац да тужиоцу АA из ... на име накнаде за одузето земљиште - право коришћења на катастарској парцели ..., улица ..., у уделу 181/13750 (припадајућа површина од 0.01.81ха), која парцела је као земљиште под зградом - објектом 1.37.50ха уписана у лист непокретности ... КО ... исплати износ од 5.430.000,00 динара, као и у ставу трећем изреке. Ставом другим изреке, преиначена је пресуда у преосталом делу става првог, у погледу затезне камате, тако да гласи: „Обавезује се тужени Град Крагујевац да тужиоцу АA из ..., на досуђени износ из става 1. изреке пресуде исплати затезну камату по стопи прописаној Законом о затезној камати почев од 31.05.2016. године па до коначне исплате (тачка 1); Одбија се део тужбеног захтева тужиоца да на досуђени износ из става 1. изреке тужени исплати затезну камату од 28.12.2013. године као дана подношења тужбе па до 31.05.2016. године (тачка 2).

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени Град Крагујевац је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је поднео одговор на ревизију.

Испитујући правилност побијане другостепене пресуде, у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“, број 72/11 ... 55/14 - у даљем тексту: ЗПП), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности. Ревизијским наводима о пропусту другостепеног суда да оцени жалбене наводе туженог Града Крагујевца да је образложење првостепене пресуде у супротности са писаним доказима, у погледу чињенице да катастарска парцела ... КО ... старог премера није саставни део катастарске парцеле ... КО ... новог премера, указује се на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 396. став 1. ЗПП учињену у другостепеном поступку. Међутим, по налажењу Врховног касационог суда, ови наводи ревизије немају утицаја на правилност побијане другостепене пресуде јер је утврђено да је катастарска парцела ... КО ... старог премера, на којој је тужилац био носилац права коришћења са одређеним идеалним уделом, саставни део спорне катастарске парцеле ... КО ... новог премера.

Према утврђеном чињеничном стању, у лист непокретности ... КО ... уписана је катастарска парцела ... укупне површине од 13750м2. Приликом формирања новог катастарског премера (аерофотограметријско снимање извршено 1994. године) у састав означене парцеле ушла је и катастарска парцела ... КО ..., уписана у зк.ул. ... КО ... са укњиженим правом кроишћња тужиоца од 1/6 идеалних делова. Тужилац је у листу непокретности ... КО ... уписан као носилац права коришћења катастарске парцеле ... са уделом од 181/13750 идеалних делова, који одговара његовом сукорисничком уделу од 1/6 идеалних делова катастарске парцеле ... КО ... површине 1084м2. Спорна катастарска парцела ... КО ... на терену представља улицу са називом ... . Тржишна вредност земљишта на истој локацији износи 30.000,00 динара по 1м2. Поступак за одузимање земљишта није вођен, нити је тужиоцу исплаћена новчана накнада или дато друго земљиште уместо оног на којем је изграђена улица.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су у овом спору одлучили правилном применом материјалног права.

Спорно земљиште, у катастру непокретности означено као катастарска парцела ... КО ..., на терену представља улицу - добро у општој употреби, у смислу члана 10. став 2. Закона о јавној својини („Службени гласник Републике Србије“, број 72/11 ... 105/14). Према одредби члана 10. став 7. тог закона, добра у општој употреби су у својини Републике Србије, изузев путева II реда који су у својини аутономне покрајине на чијој се територији налазе и некатегорисаних путева, општинских путева и улица (које нису део аутопута или државног пута I и II реда), тргова и јавних површина који су у својини јединица локалне самоуправе на чијој се територији налазе. Изградњом улице, као добра у општој употреби у јавној својини јединице локалне самоуправе, тужилац је лишен своје имовине - права коришћења на земљишту, без претходно спроведеног поступка његовог одузимања и исплате накнаде за одузето право на земљишту. На тај начин повређено је тужиочево право на имовину, зајемчено одредбом члана 58. Устава Републике Србије и предвиђено чланом 1. Протокла 1. уз Европску конвенцију о људским правима и основним слободама. Због тога је тужени Град Крагујевац дужан да тужиоцу, сразмерно његовом аликвотном сукорисничком уделу, исплати новчану накнаду за одузето право сукоришћења земљишта коју би био дужан платити и да је поступак за одузимање земљишта ради изградње улице спровео у складу са законом - у висини тржишне вредности земљишта.

Нису основани наводи ревизије да тужени нема обавезу плаћања накнаде јер је у катастру непокретности уписан само као држалац спорне катастарске парцеле. Таква обавеза туженог постоји у смислу члана 10. став 2. и став 7. Закона о јавној својини, као титулара права јавне својине на улици - добру у општој употреби. Ове обавезе тужени се не може ослободити зато што је у катастру непокретности уписан само као држалац земљишта на којем је саграђена улица, јер је такав упис извршен на основу члана 97. став 3. Закона о државном премеру и кастастру, с`обзиром да је објекат - улица, изграђена без одобрења за градњу.

О трошковима поступка одлучено је правилном применом чланова 153. и 154. ЗПП.

Сходно изложеном, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић