Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић, Добриле Страјина, Бранислава Босиљковића и Данијеле Николић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Минић, адвокат из ..., против тужених ББ из ... и ВВ из ..., чији је заједнички пуномоћник Бојана Павловић Сарић, адвокат из ..., ради заузећа и предаје у посед, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7257/19 од 07.11.2019. године, у седници одржаној 11.03.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7257/19 од 07.11.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7257/19 од 07.11.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Другог основног суда у Београду П 2746/16 од 23.04.2019. године, првим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је тужена ББ извршила заузеће тужиочеве парцеле број ... код насипа од 11,32 ара (земљиште под зградом – објектом од 56 м2), земљиште под зградом – објектом од 53 м2, земљиште уз зграду – објекат од 5 а и воћњак 3. класе од 5,23 а, све уписано у лист непокретности ... КО ... у површини заузећа од 29 м2 у мерама и границама ближе наведеним у овом ставу изреке, као и захтев тужиоца да му тужена ББ преда у посед заузети део кат.парц. ... КО ... и да на откопаном делу ове парцеле успостави пређашње стање, тако што ће вратити откопану земљу до катастарске границе између кат.парц. ... и ... КО ... и обезбедити на одговарајући начин да се враћена земља не обрушава. Другим ставом изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражено утврђење да је тужени ВВ извршио заузеће дела тужиочеве парцеле број ... уписане у лист непокретности ... КО ..., у површини заузећа од 20 м2, у мерама и границама ближе наведеним у овом ставу изреке, као и захтев да се обавеже тужени да тужиоцу преда у посед претходно описани заузети део парцеле ослобођену од свих лица и ствари. Трећим ставом изреке, обавезан је тужилац да туженима солидарно накнади трошкове парничног поступка у износу од 117.700,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 7257/19 од 07.11.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и првостепена пресуда потврђена.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...87/18).

Према члану 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Предмет тужбеног захтева је заузеће и предаја у посед непокретности ближе наведене у изреци првостепене одлуке. О основаности захтева тужиоца за утврђење да су тужени извршили заузеће дела предметне непокретности, побијаном одлуком одлучено је уз примену материјалног права које не одступа од примене права у правноснажно окончаним поступцима са тужбеним захтевима као у овој правној ствари. Осим тога, ревизија је усмерена на разрешење чињеничног питања конкретног спора, имајући у виду да се наводи ревизије односе на утврђено чињенично стање у вези са заузећем и стицањем права својине одржајем на предметној катастарској парцели, што није разлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, јер у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, што значи да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, из којих разлога је и одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради заузећа и предаје у посед поднета је 05.09.2016. године, а вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде износи 100.000,00 динара.

Пошто вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија тужиоца није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић