Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2822/2020
15.07.2020. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Гордане Комненић, др Илије Зиндовића и Весне Поповић, чланова већа, у парници тужиоца AA из …, чији је пуномоћник Петар Тодоровић, адвокат из …, против тужене Националне службе за запошљавање, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 4443/18 од 19.09.2019. године, у седници од 15.07.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 4443/18 од 19.09.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 4443/18 од 19.09.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу П 6389/16 од 25.04.2018. године ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца да му тужени исплати на име мање исплаћене новчане накнаде за случај незапослености месечне износе наведене изреком са припадајућом законском затезном каматом, укупно 2.675 динара. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиоца за ослобађање од плаћања судске таксе. Ставом трећим изреке одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Гж 4443/18 од 19.09.2019. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11 ... 87/18). Нижестепене пресуде донете су у складу са правним ставом израженим кроз одлуке Врховног касационог суда да се висина мање исплаћене новчане накнаде за случај незапослености утврђује применом бруто методологија обрачуна. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.