Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 29375/2023
19.01.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић, Зорице Булајић, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у поступку принудне наплате судске таксе таксеног обвезника, тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Бојана Нешовић адвокат из ..., одлучујући о ревизији таксеног обвезника, тужиље изјављеној против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 5916/23 од 05.07.2023. године, у седници одржаној 19.01.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији таксеног обвезника, тужиље изјављеној против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 5916/23 од 05.07.2023. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија таксеног обвезника, тужиље изјављена против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 5916/23 од 05.07.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Крагујевцу Гж 5916/23 од 05.07.2023. године одбијена је као неоснована жалба таксеног обвезника АА и потврђено решење Основног суда у Аранђеловцу П 4078/21 од 23.03.2023. године којим је обавезан извршни дужник – таксени обвезник, тужиља да у року од 5 дана од пријема овог решења плати таску на тужбу у износу од 2.876,00 динара као и казнену таксу у висини 50% судске таксе, односно у износу од 1.438,00 динара, као и таксу на опомену у износу од 390,00 динара на рачун судске таксе суда означен у изреци, а уколико извршни дужник – таксени обевзник не плати наведене износе судске и казнене таксе одредиће се извршење ради њихове наплате које ће спровести јавни извршитељ.
Против правноснажног другостепеног решења таксени обвезник, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи сагласно одредби члана 404. ЗПП због потребе разматрања правног питања у интересу равноправности грађана.
Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20) у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији таксеног обвезника, тужиље као извршног дужника као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП, а у вези са чланом 420. став 6. ЗПП јер сe у конкретном случају побија одлука о начину наплате судских такси од таксеног обвезника који их није платио у парничном поступку због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања у интересу равноправности грађана, нити разматрања питања од општег интереса као ни потребе уједначавања судске праксе или новог тумачења права у поступку принудне наплате судских такси због чега је одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП у вези члана 420. став 6. ЗПП Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.
Поступак принудне наплате неплаћене судске таксе спороводи се применом одредби Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр. 106/15 ... 9/20) који у члану 27. садржи специјална правила поступка извршења да против правноснажног решења нису дозвољени ревизија нити понављање поступка. Како је у извршном поступку искључено право на изјављивање ревизије, то ревизија извршног дужника није дозвољена.
Чланом 420. став 1. ЗПП прописано је да странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, а ставом 2. да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуда. Како је побијаним решењем правноснажно одлучено о начину плаћања неплаћене судске таксе од таксеног обвезника којим решењем се поступак правноснажно не окончава то ревизија таксеног обвезника, тужиље није дозвољена.
На основу изнетог, применом члана 413. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Драгана Маринковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић