Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2963/2022
13.04.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца Оператер дистрибутивног система „ЕПС дистрибуција“ д.о.о. Београд – Огранак ’’Електродистрибуција’’ Врање, чији је пуномоћник Ивана Мараш, адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Миле Крстић, адвокат из ..., ради стицања без основа, одлучујући о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2412/2020 од 24.11.2021. године, у седници одржаној 13.04.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈУ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2412/2020 од 24.11.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Бујановцу П 871/17 од 08.06.2020. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име стицања без основа – накнаде за неовлашћено преузету електричну енергију у периоду од 23.12.2013. године до 23.12.2014. године исплати износ од 1.690.290,56 динара са законском затезном каматом почев од 08.01.2015. године до исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде парничних трошкова плати износ од 307.254,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 2412/2020 од 24.11.2021. године одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне одлуке донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410 став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, а у вези са чланом 413. Закона о парничном поступку и утврдио да иста није дозвољена.

Тужилац је поднео тужбу 19.12.2017. године, а вредност предмета спора је 1.690.290,56 динара.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.