Испитујући побијано решење у смислу члана 408. у вези члана 420. става 6. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20) и у вези члана 30. става 2. Закона о ванпарничном поступку ("Службени гласник СРС", бр. 25/82, 48/88, "Службени гласник РС", бр. 46/95...106/15), Врховни касациони суд је установио да ревизија није основана.

У поступку доношења побијаног решења није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. става 2. тачке 2) Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажним решењем Општине Палилула од 02.07.2012. године експроприсана је катастарска парцела број .., површине 2759 м2, уписана у лист непокретности број .. КО ..., чији је власник пок. ББ, у корист Града Београда за потребе Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда ЈП ради изградње саобраћајнице. Катастарска парцела број .. КО ... је ушла у састав грађевинске парцеле .. у КО ... на основу програма о уређивању и давању у закуп грађевинског земљишта за 2012. годину. Накнада за експроприсано земљиште није исплаћена.

Решењем о наслеђивању Првог општинског суда у Београду О 1889/01 од 26.10.2001. године за наследника пок. ББ оглашен је АА. Према налазу и мишљењу вештака накнада за експроприсано земљиште износи 9.993.098,00 динара, то јест 3.622,00 дин/м2.

Према становишту нижестепених судова, крајњи корисник је обавезан да прелагачу исплати накнаду за експроприсано земљиште у висини одређеној на основу налаза и мишљења вештака према тржишној вредности експроприсане непокретности, а не према процени пореске управе јер у овом поступку пореска управа није овлашћена да одређује тржишну цену непокретности, већ само да врши њену процену.

Ревизијске наводе којима се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање Врховни касациони суд није разматрао јер се, према члану 407. ставу 2. ЗПП, ревизија не може изјавити због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Неосновано се ревизијом истиче да су побијаним решењем погрешно примењене одредбе члана 42. Закона о експропријацији јер висина накнаде није утврђена према процени пореске управе. Из садржине одредаба чланова 41. и 42. Закона о експропријацији ("Службени гласник РС", бр. 53/95, "Службени лист СРЈ", бр. 16/01, "Службени гласник РС", бр. 23/01...106/16) произлази да задатак пореске управе није да одређује тржишну вредност експроприсане непокретности, већ да врши њену процену, а уколико се не постигне споразум о накнади, једино је суд надлежан да одреди накнаду за експроприсану непокретност. Странке у овом поступку нису постигле споразум о висини накнаде за експроприсану непокретност због чега је покренут овај ванпарнични поступак. У ванпарничном поступку суд има могућност, према члану 136. ставу 2. ЗВП, да одреди извођење доказа вештачењем ради утврђивања тржишне цене експроприсане непокретности. У овом ванпарничном поступку суд је управо у складу са поменутим законским одредбама на основу налаза и мишљења вештака за област геодезије одредио накнаду за експроприсану непокретност.

Побијаним решењем је о трошковима поступка одлучено на основу правилне примене чланова 153. и 154. ЗПП и 139. ЗВП, па супротни ревизијски наводи нису основани.

Врховни касациони суд је, на основу члана 414. става 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Врховни касациони суд је применом члана 165. става 1. у вези чланова 153. и 154. ЗПП, одбио захтеве предлагача и крајњег корисника за накнаду трошкова ревизијског поступка јер крајњи корисник није успео у овом поступку, а одговор на ревизију који је поднео предлагач није био потребан за ову парницу.

Председник већа-судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић