Према одредби члана 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Поступајући на основу цитиране законске одредбе, Врховни суд је закључио да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Нижестепеним одлукама, одлучено је о предлогу предлагача за одређивање накнаде за експроприсану непокретност и обавезивање противника предлагача на исплату накнаде. Образложење побијаног решења за потврђивање одлуке о одређивању накнаде за експроприсану непокретност и исплату накнаде није у супротности са постојећом судском праксом у тумачењу и примени материјалног права. Висина накнаде је одређена на начин и по прописима за утврђивање накнаде за експрописане непокретности према тржишној вредности непокретности, сагласно члану 42. Закона о експропријацији. Решењем о експропријацији одређен је карактер експроприсаног земљишта. Ревидент у прилог својим наводима о потреби уједначавања судске праксе по питању утврђивања карактера експроприсаног земљишта у ванпарничном поступку, не указује на супротне правноснажне или ревизијске одлуке, што би било од значаја за оцењивање да ли постоји потреба за уједначавањем судске праксе.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, који се примењује на основу члана 27. став 2. и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку - ЗВП ("Службени гласник СРС", бр. 25/82, 48/88, "Сл.гласник РС", бр. 46/95...14/2022), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена, јер је изјављена против одлуке против које се по закону не може изјавити.

Одредбом члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, који се примењује у овом поступку, прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Чланом 420. став 1. ЗПП прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, док је ставом 2. истог члана прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде. С тим у вези, сходно се примењује имовински цензус за изјављивање ревизије прописан чланом 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена у имовинско- правним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Иницијални акт - предлог у овом поступку поднет је 04.08.2021. године, вредност предмета поступка је 1.092.000,00 динара, што очигледно не прелази динарску противвредност износа од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења иницијалног акта, па ревизија предлагача није дозвољена према члану 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП у вези са чланом 30. ЗВП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа – судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић