Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 30/06
16.05.2006. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Драгише Слијепчевића, председника већа, Слободана Спасића, Љиљане Ивковић – Јовановић, Надежде Радевић и Снежане Андрејевић, чланова већа, у парници тужилаца АА, ББ и ВВ, које заступају адвокати АБ и АВ, против тужене Државне заједнице Србија и Црна Гора – Министарство одбране – Одсек војног правобранилаштва Београд, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Окружног суда у Неготину Гж. 960/05 од 30.9.2005. године, у седници већа одржаној 16.5.2006. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Окружног суда у Неготину Гж. 960/05 од 30.9.2005. године, као и пресуда Општинског суда у Кладову П. 301/04 од 6.7.2005. године, па се предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Окружног суда у Неготину Гж.960/05 од 30.9.2005. године потврђена је пресуда Општинског суда у Кладову П. 301/04 од 6.7.2005. године којом је у целости одбијен захтев тужилаца да им тужени надокнади причињену нематеријалну штету у утуженим износима.

Тужиоци побијају овакву пресуду благовременом и дозвољеном ревизијом. Ревизију изјављују због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у границама разлога прописаних одредбом члана 399. ЗПП ("Службени гласник РС" бр. 125/04) и установио да је ревизија тужилаца основана.

Из утврђеног чињеничног стања произилази да психичко обољење тужиоца Драгољуб Душана није узроковано учешћем у ратним операцијама на дубровачком ратишту, већ структуром његове личности. С тим у вези утврђује се и да је његово обољење настало пре ступања на одслужењу војног рока. На темељу тих чињеница нижестепени судови налазе да у конкретном случају нису испуњени услови за заснивање одоговорности тужене на темељу одредбе члана 173. и 174. ЗОО. Стога је и захтев тужилаца у целости одбијен као неоснован.

Међутим, Врховни суд налази да дати разлози о одлучним чињеницама противуречене сами себи. Одлука о одбијању тужбеног захтева се темељи на тврдњи да је тужилац ВВ психички оболео пре одласка на одслужење војног рока. С тим у вези, прихвата се и мишљење вештака по коме узрок његовог обољења није боравак на ратишту, већ структура његове личности. Међутим, овакве тврдње су саме себи противуречне, будући да се на одслужење војног рока упућују регрути који су по оцени регрутне комисије заснованој на претходно извршеним лекарским и другим прегледима способни за војну службу. Осим тога, изнето становиште је у супротности са чињеницом да је тужилац решењем Министарства за социјална питања Републике Србије бр. 580-02-02773/2002-07 од 11.11.2002. године проглашен за ратног војног инвалида VIII групе од 40% инвалидитета.

Код таквог стања ствари очито је да су нижестепене пресуде захваћене битном повредом из члана 361. став 2. тачка 12. ЗПП ("Службени гласник РС" бр. 125/04). На ове битне повреде указује се и у ревизији тужилаца. Стога је на темељу одредбе члана 406. став 1. ЗПП, у вези одредбе члана 491. став 4. ЗПП одлучено као у изреци.

У поновљеном поступку отклониће се пропусти на које је указано овим решењем. С тим у вези, а у циљу правилног пресуђења спорног односа одредиће се и ново вештачење од стране специјализоване услове за неуропсихијатријске болести. Вештачењем ће се утврдити објективност дате дијагнозе здравственог стања тужиоца ВВ пре упућивања на одслужење војног рока. У том циљу вештаци ће оценити и валидност лекарског мишљења на основу кога је тужилац упућен на одслужење војног рока, као и налаза и мишљења лекарске комисије по коме је тужиоцу признато својство ратног војног инвалида. Сагласно тако допуњеном чињеничном стању одлучиће се и о основаности тужбеног захтева.

Председник већа – судија

Драгиша Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

СМ