Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 3008/2024
22.02.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Tатјане Миљуш, Татјане Матковић Стефановић, Јасмине Стаменковић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници по тужби тужиоца АА ПР, СТР Комисион „МАГ“ Крагујевац, чији је пуномоћник Бобан Матић, адвокат у ..., против тужене „Banca Intesa“ а.д. Београд, чији је пуномоћник др Немања Алексић, адвокат у ..., ради утврђења ништавости и исплате стеченог без основа, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 5468/23 од 13.09.2023. године, у седници одржаној дана 22.02.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 5468/23 од 13.09.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављенa против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 5468/23 од 13.09.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Гж 5468/23 од 13.09.2023. године, преиначена је пресуда Основног суда у Крагујевцу П 24659/21 од 19.01.2023. године, тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца да се утврди да је апсолутно ништава и да не производи правно дејство одредба члана 3.5 обавезних елемената у вези члана 1. Уговора о краткорочном кредиту за ликвидност број ... од ...2020. године, садржине ближе наведене у изреци и захтев да се обавеже тужена да тужиоцу на име стицања без основа исплати износ од 2.000,00 динара са законском затезном каматом по стопи предвиђеној Законом о затезној камати почев од 28.02.2020. године до коначне исплате, те је обавезан тужилац да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 30.200,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Против другостепене пресуде тужилац изјављује ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Оцењујући испуњеност услова за дозвољеност ревизије тужиоца, изјављене на основу члана 404. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11...10/23), Врховни суд је нашао да у овој врсти спора не постоји потреба за уједначавањем судске праксе. Према разлозима изнетим у образложењу, побијаном пресудом није одступљено од судске праксе. Изражено становиште другостепеног суда у складу је са правним ставом усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, одржаној 22.05.2018. године и његовом допуном усвојеном на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда, одржаној 16.09.2021. године. Наведеним правним ставом изречено је да банка има право на наплату трошкова и накнада банкарских услуга, па одредба уговора о кредиту којом се корисник кредита обавезује да банци плати трошкове или накнаду за обраду кредитног захтева није ништава под условом да је уговору претходила понуда банке са садржаним јасним и недвосмисленим подацима о трошковима кредита. Банка није дужна да посебно доказује структуру и висину трошкова који су обухваћени збирним износом трошкова кредита, наведеним у понуди коју је корисник кредита прихватио закључењем уговора о кредиту. У ситуацији у којој је тужена, према утврђеном чињеничном стању, поступила на описани начин и тужиоца као корисника кредита адекватно, путем понуде, упознала са врстом и висином новчане обавезе коју је дужан да сноси, нема њене несавесности те тиме ни ништавости имовинског права уговореног у сопствену корист. Такође, у конкретном случају, према разлозима ревизије нема потребе за разматрањем правног питања од општег интреса или правног питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за новим тумачењем права.

Преузмите документ у ПДФ формату