Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића и Драгане Миросављевић, чланова већа, у правној ствари тужилаца АА и ББ, обоје из ..., које заступа пуномоћник Вулета Стефановић, адвокат из ..., против туженог Града Крушевца, кога заступа Градско правобранилаштво, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против решења Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1256/22 од 13.07.2022. године, у седници одржаној 10.10.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужилаца изјављена против решења Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1256/22 од 13.07.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1256/22 од 13.07.2022. године одбијена је, као неоснована жалба тужилаца АА и ББ, обоје из ... и потврђено решење Вишег суда у Крушевцу П 4/14 од 07.03.2022. године, којим је одбијен, као неоснован, предлог за понављање поступка поднет дана 05.09.2016. године Вишем суду Крушевцу, од стране пуномоћника тужилаца, адвоката Вулета Стевановића из ... .

Против правоснажног решења донетог у другостепеном поступку тужиоци су благовремено изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Законски заступник тужене је поднео одговор на ревизију.

Врховни суд је испитао побијано решење, у смислу члана 399. у вези члана 412. став 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 125/04 и 111/09), па је оценио да ревизија тужилаца није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Такође, у поступку нису учињене ни друге битне повреде одредаба парничног поступка због којих се ревизија може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиоци су дана 05.06.2009. године поднели предлог за понављање поступка, истичући да су остали тужиоци у наведеном предмету изјавили ревизију против правноснажне одлуке Вишег суда у Крушевцу П 5/11 од 04.07.2011. године, те да је Врховни касациони суд решењем Рев 1079/2012 од 25.12.2013. године усвојио ревизију и укинуо пресуду Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2636/11 од 22.06.2012. године и пресуду првостепеног суда у односу на подносиоце ревизије, услед чега је у поновном поступку првостепени суд у целости усвојио захтеве свих тужилаца који су изјавили ванредни правни лек – ревизију. Тужиоци су сматрали да су у том поступку нужни и јединствени супарничари са осталим тужиоцима, па су поднели захтев за поновно ступање у парницу на страни тужиоца, који је решењем Вишег суда у Крушевцу П 4/14 од 22.01.2015. године одбијен и наведено решење је потврђено решењем Апелационог суда у Крагујевцу Гж 536/16 од 09.02.2016. године. Тужиоци сматрају да све наведено представља нове чињеничне доказе које су они стекли могућност да употребе тек након правноснажности раније пресуде и да ове околности указују да тужбени захтев и ових тужилаца мора бити у целости усвојен, без обзира на то што они нису изјавили ванредни правни лек – ревизију. У предлогу је наведено да је поднет на основу одредбе члана 426. став 1. тачка 10. ЗПП, а у вези члана 426. став 1. тачка 7. и 8. ЗПП.

Нижестепени судови су одбили предлог тужилаца за понављање поступка са образложењем да ревизијска одлука донета у другом парничном поступку не представља нови доказ. Тужиоци нису стекли могућност да употребе правноснажну одлуку суда међу истим странкама донету по истом захтеву, јер се у конкретном случају не ради о спору између истих него различитих странака. Такође, одлука суда која се побија овим ванредним правним средством није донета ни заснована на другој одлуци суда или на одлуци неког другог органа, која је правносжано преиначена, укинута или поништена, а осим тога пред надлежним судом није правноснажно решено претходно питање на коме би одлука била заснована, те наведена одлука Врховног касационог суда није нова чињеница, односно нови доказ на основу ког би за странку могла бити донета повољнија одлука да су те чињенице или докази били употребљени у ранијем поступку. Чињеница да тужиоци – подносиоци предлога за понављање поступка нису учествовали у поступку ревизије и у поступку након одлуке о ревизији, а да су поднели захтев да као умешачи ступе у нову парницу или као нови тужиоци, који је као неоснован одбијен правноснажном одлуком, није могуће оправдати применом одредаба из члана 422. став 1. тачка 7, 8. и 9. Закона о парничном поступку и на основу истих дозволити понављање правноснажно окончаног парничног поступка. У том смислу, предлог за понављање поступка се може поднети уколико тужиоци докажу да нису без своје кривице могли изнети околности пре него што је ранији поступак завршен правноснажном судском одлуком, што у конкретној правној ситуацији није случај.

Правилно су судови применили одредбу члана 426. став 1. тачка 10. Закона о парничном поступку доносећи побијано решење.

Нове чињенице и нови докази могу бити разлог за понављање поступка у смислу члана 422. тачка 9. Закона о парничном поступку, само ако су постојали за време трајања поступка, до оне фазе до када би могли бити употребљени, ако странка за њих није знала или због других разлога није могла да их употреби. Врховни суд у свему прихвата разлоге за доношење побијаног решења, који су наведени у образложењу тог решења.

На правилност побијаног решења не утичу наводи ревизије којима се истиче да су тужиоци били нужни и јединствени супарничари са осталим тужиоцима у предмету Вишег суда у Крушевцу П 4/14. Тачно је да је у том предмету тражена накнада за јединствену непокретност заједничких предака тужилаца, али је сваки од тужилаца тражио накнаду за свој удео у тој непокретности, због чега су тужиоци формални супарничари (члан 203. ЗПП), а не нужни и једниствени супарничари.

Врховни суд је ценио и остале наводе изјављене ревизије којима се не доводи у сумњу правилност и законитост побијаног решења, због чега ти наводи нису посебно образложени.

Из наведених разлога, на основу члана 405. став 1. у вези члана 412. став 5. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић