Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиоца Републике Србије, Министарство пољопривреде и заштите животне средине, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Нишу, против тужене АА из ..., чији је пуномоћник Радиша Јовић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужене, изјављеној против решења Вишег суда у Нишу Гж 342/20 од 11.02.2020. године, на седници одржаној 20.01.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ решење Вишег суда у Нишу Гж 342/20 од 11.02.2020. године и предмет враћа истом суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П 4153/2019 од 25.10.2019.године, обавезана је тужена да тужиоцу на име дуга исплати износ од 12.000,00 динара са каматом по Закону о затезној камати почев од 12.05.2007. године, до исплате, као и трошкове поступка у износу од 33.000,00 динара.

Решењем Вишег суда у Нишу Гж 342/20 од 11.02.2020. године, одбачена је као неблаговремена жалба тужене поднета против првостепене пресуде.

Против решења донетог у другом степену, тужена је изјавила ревизију због битне повреде одредбе парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП.

Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку, применом члана 408. у вези члана 420. став 3. ЗПП ( „Службени гласник РС“ број 72/11 и 55/14) па је нашао да је ревизија основана.

Према стању у списима и у образложењу другостепене одлуке, Виши суд у Нишу је својим решењем жалбу тужене оценио као неблаговремену, с обзиром на то да је, према образложењу Вишег суда у Нишу, првостепену одлуку тужена примила 16.12.2019. године, док је жалба на пресуду изјављена 25.12.2019. године, од стране пуномоћника преко поште суду, након протека рока од 8 дана из ког разлога је применом одредби чланова 479. став 3. и 378. став 1. ЗПП, жалба одбачена као неблаговремена.

Врховни касациони суд налази да се основано ревизијом указује да је побијаном одлуком жалба одбачена као неблаговремена уз погрешну примену одредби Закона о парничном поступку.

Чланом 104. став 7. Закона о парничном поступку прописано је да ако је поднесак који је везан за рок предат или упућен ненадлежном суду пре истека рока, а стигне надлежном суду после истека рока, сматраће се да је поднет на време, ако се његово подношење ненадлежном суду може приписати незнању или очигледној омашци подносиоца.

Како то проистиче из стања у списима, подносилац жалбе је очигледном омашком жалбу насловљену на Основни суд у Нишу, доставио Основном суду у Куршумлији и то 24.12.2019.године, у законском року од 8 дана, како произилази из пријемног печата Основног суда у Куршумлији који се налази на жалби. Основни суд у Куршумлији је након тога жалбу тужене против пресуде Основног суда у Нишу П 4153/2019 од 25.10.2019. године проследио надлежном суду - Основном суду у Нишу путем поште препоручено дана 25.12.2019. године, што је констатовано на пријемном печату Основног суда у Нишу који се налази на жалби.

Код оваквог стања ствари, у вези са цитираном одредбом члана 104. став 7. ЗПП, закључак другостепеног суда да је жалба на поменуту пресуду изјављена 25.12.2019. године се не може прихватити као правилан, из ког разлога овај суд сматра основаним ревизијске наводе да је другостепено решење донето уз битну повреду одредбе парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП у вези члана 378. став 1. и 479. став 3. ЗПП, с обзиром на то да није правилно оцењена благовременост изјављене жалбе.

У поновном поступку, другостепени суд ће имати у виду изнете разлоге у овом решењу, па ће изнова ценити благовременост изјављене жалбе, а потом донети правилну и закониту одлуку.

Имајући изнето у виду, на основу одредбе члана 415. став 1, у вези члана 420. став 6. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић