Решењем Вишег суда у Зајечару Гж 473/20 од 21.01.2021. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе предлагача и противника предлагача и потврђено решење Другог основног суда у Београду Р1 197/15 од 04.04.2017. године. Ставом другим изреке, одбијена је као неоснована жалба противника предлагача и потврђено решење Другог основног суда у Београду Р1 197/15 од 20.07.2020. године у првом ставу изреке. Ставом трећим изреке, одбијени су захтеви предлагача и противника предлагача за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажног решења донетог у другом степену противник предлагача је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 1. Закона о парничном поступку (ЗПП) у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку (ЗВП), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена јер је изјављена од неовлашћеног лица.

Одредбом члана 85. став 6. ЗПП прописано је да странку у поступку по ванредном правном леку мора да заступа адвокат, осим ако је сама странка адвокат. Према ставу 7. истог члана, заступање Републике Србије и њених органа, јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе уређује се посебним прописима.

Закон о правобранилаштву („Службени гласник Републике Србије“ број 55/14) прописује: да послове правне заштите имовинских права и интереса јединице локалне самоуправе обавља правобранилаштво јединице локалне самоуправе (члан 51); да правобранилаштво јединице локалне самоуправе у поступку пред судовима, управним и другим надлежним органима заступа јединицу локалне самоуправе ради заштите њених имовинских права и интереса (члан 52. став 2); да када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање само одређене радње у поступку обавезно заступање странке од стране адвоката, правобранилаштво јединице локалне самоуправе овлашћено је да предузме заступање под истим условима као и адвокат (члан 52. став 4).

Одлуком о Градском правобранилаштву Града Београда („Службени лист Града Београда“ број 115/19) прописано је: да функцију Градског правобранилаштва обављају Градски правобранилац Града Београда и заменици градског правобраниоца Града Београда (члан 6. став 1); да Градско правобранилаштво предузима заступање под истим условима као и адвокат, када је прописано да је у одређеном поступку или за предузимање одређене радње у поступку обавезно заступање странке од стране адвоката (члан 14); да правобранилачки помоћник и правобранилачки приправник могу предузети радње заступања у поступку пред судом, органом управе или другим надлежним органом у границама писменог овлашћења Градског правобраниоца, односно заменика јавног правобраниоца (члан 26).

Следствено изложеном, противника предлагача је у поступку по ревизији, у складу са чланом 52. став 1. и 4. Закона о правобранилаштву, односно чланом 6. став 1. и чланом14. Одлуке о Градском правобранилаштву Града Београда, морао да заступа Градски правобранилац Града Београда или његов заменик, који обављају функцију Градског правобранилаштва.

Међутим, ревизију је поднео правобранилачки помоћник, на основу писменог пуномоћја Градског правобраниоца издатог на основу члана 26. Одлуке о Градском правобранилаштву Града Београда. Правобранилачки помоћник може на основу таквог пуномоћја предузети сваку радњу у поступку, осим радње изјављивања ревизије. Ту радњу мора предузети само Градски правобранилац, односно заменик Градског правобраниоца и за предузимање те радње не могу овластити правобранилачког помоћника, јер у поступку по ревизији заступају јединицу локалне самоуправе на исти начин као и адвокат, који не може овластити адвокатског приправника за изјављивање ревизије.

Из наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, у вези са чланом 30. став 2. ЗВП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић