Рев 3128/2019 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3128/2019
27.09.2019. година
Београд

 

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић, Бисерке Живановић, Божидара Вујичића и Бранислава Босиљковића, чланова већа, у парници тужиоца AA из ..., чији је пуномоћник Владимир Мишковић, адвокат из ..., против туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж бр. 6275/18 од 26.09.2018. године, у седници одржаној 27.09.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж бр. 6275/18 од 26.09.2018. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж бр. 6275/18 од 26.09.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 16261/16 од 19.06.2018. године, ставом првим изреке одбијен је приговор стварне и апсолутне ненадлежности суда. Ставом другим изреке дозвољено је преиначење тужбе. Ставом трећим изреке обавезана је тужени да тужиоцу на име накнаде штете због неисплаћених пензија за период од маја 2013. године до децембра 2015. године исплати појединачне месечне износе са законском затезном каматом од доспелости сваког појединачног месечног износа, све ближе одређено овим ставом изреке. Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу у ком је тражио да се тужени обавеже да му на име наканде штете због неисплаћених пензија, за период почев од марта 1999. године до децембра 2017. године, исплати појединачне месечне износе са законском затезном од доспелости сваког појединачног месечног износа, све ближе одређено овим ставом изреке. Ставом петим изреке одлучено је о трошковима поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж бр. 6275/18 од 26.09.2018. године, ставом првим изреке одбијене су жалбе парничних странака као неосноване и потврђена је првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се ревизија сматра изузетно дозвољеним, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку (“Сл. Гласник РС” бр. 72/11 и 55/14), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Предмет тражене правне заштите је накнада штете због неисплаћене пензије, а побијаном одлуком је тужбени захатев тужиоца делимично усвојен. О праву тужиоца, висини тражене накнаде, као и о истакнутом приговору застарелости потраживања, судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачење права.

Питање застарелости новчаног потраживања тужиоца у смислу члана 376. Закона о облигационим односима, који је примењен у овом спору, није ни било постављено у предмету Грудић против Србије у ком је пред Европским судом за људска права, по представци бр. 31925/08 донета пресуда 17.04.2012. године, на коју се тужилац у ревизији позива. Због тога побијана другостепена пресуда, у погледу оцене застарелости тужиочевог потраживања не одступа од става израженог у наведеној одлуци Европског суда за људска права, а сагласна је са ставом тог суда из одлуке у предмету Скендери и други против Србије (представка бр. 15090/08) - да је рок застарелости предвиђен чланом 376. Закона о облигационим односима законит и да тежи легитимном циљу, обезбеђењу правне сигурности и заштите потенцијалних тужених од застарелих потраживања. Пресуда Врховног касационог суда Рев 974/2012 од 07.03.2013. године на коју се тужилац позива у ревизији донета је у спору у којем тужени није истакао приговор застарелости потраживања, па се зато не ради о различитим судским одлукама донетим у истоветним чињенично-правним ситуацијама, због чега би о тужиочевој ревизији требало одлучивати као о посебној ревизији - ради уједначавања судске праксе.

Како на основу изнетог произлази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку (“Сл. Гласник РС” бр. 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете због несиплаћене пензије, поднета је 30.05.2016. године. Ревизијом тужиоца побијају се делови правоснажне пресуде који не прелазе динарску противвредност износа од 40.000,00 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија недозвољена, применом одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић