Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3146/2019
02.10.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Бранка Станића, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и ББ из ..., које заступа пуномоћник Зоран М. Марковић, адвокат из ..., против тужене Компаније „ВВ“ а.д.о. ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Вишег суда у Чачку Гж 1023/18 од 08.04.2019. године, у седници одржаној 02.10.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца изјављена против пресуде Вишег суда у Чачку Гж 1023/18 од 08.04.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Ивањици П 538/17 од 11.05.2018. године, обавезан је тужени да тужиоцима солидарно исплати на име накнаде штете, а у вези извршења уговора о осигурању износ од 100.461,60 динара са законском затезном каматом почев од 06.10.2016. године до исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцима солидарно накнади трошкове парничног поступка у износу од 155.435,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Чачку Гж 1023/18 од 08.04.2019. године, преиначена је првостепена пресуда тако што је одбијен тужбени захтев тужилаца, као неоснован и обавезани тужиоци да туженом накнаде трошкове парничног поступка.

Против наведене правноснажне пресуде донесене у другом степену тужиоци су изјавили ревизију због погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/14), који се примењује у вези члана 506. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 468. став 1. ЗПП спорови мале вредности у смислу одредбе ове главе јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. По ставу 4. истог члана као спорови мале вредности сматрају се и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази износ из става 1. овог члана (члан 33. став 2).