Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени ББ је благовремено изјавио ревизију због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о изјављеној ревизији, у смислу чланова 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија туженог ББ основана.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац и његова сада покојна супруга ГГ су као примаоци издржавања, са својим синовима - туженима као даваоцима издржавања, закључили уговор о доживотном издржавању који је оверен пред Општинским судом у Пироту 20.03.1992. године, под Р. 120/92. Тужени су се обавезали да доживотно издржавају примаоце издржавања на начин наведен у уговору, а примаоци издржавања да им оставе у наслеђе, на једнаке делове, плац са кућом у селу ... на катастарској парцели ... КО ..., с`тим да се предаја ове имовине одлаже до смрти прималаца издржавања. Уговорне одредбе су поштоване до смрти тужиочеве супруге ГГ (умрла ...2000. године), а односи уговарача су били добри - тужени су обилазили родитеље, који су тада могли сами да се брину о себи. Тужилац је током 2002. године засновао ванбрачну заједницу у кући која је предмет уговора о доживотном издржавању. Односи тужиоца и туженог ББ пореметили су се током 2014. године, када се тужени са породицом уселио у кућу и реновирао спрат. Због поремећених односа тужилац и његова ванбрачна партнерка су напустили кућу и преселили се у ..., и од тада нису у контакту са туженим.

На основу тако утврђеног чињеничног стања другостепени суд је, супротно закључку нижестепеног суда да је тужени ББ, након смрти примаоца издржавања ГГ која за живота није тражила раскид уговора о доживотном издржавању, стекао право својине на кући сразмерно уделу сада покојног примаоца издржавања у њеном стицању као заједничке имовине стечене у браку са тужиоцем, становишта да је обавеза издржавања супружника - прималаца издржавања недељива и да се својина на предмету уговора о до животном издржавању стиче тек смрћу оба примаоца издржавања. Из тог разлога другостепени суд је, сматрајући да уговор о доживотном издржавању који је тужени ББ закључио са својим родитељима не може бити правни основ за стицање права својине туженог на делу спорне куће након смрти примаоца издржавања ГГ, применом члана 37. Закона о основама својинскоправних односа преиначио првостепену пресуду и усвојио тужиочев захтев за исељење туженог ББ и предају куће у државину.

Правилан је правни резон другостепеног суда да тужени ББ не може на основу уговора о доживотном издржавању, након смрти примаоца издржавања ГГ, стећи право својине на делу спорне куће. Уговором о доживотном издржавању уговорено је да се право својине стиче тек након смрти оба примаоца издржавања, што значи да је обавеза њиховог издржавања недељива.

Међутим, основано се ревизијом туженог ББ указује на погрешну примену материјалног права - одредби члана 206. и 212. Закона о наслеђивању, због чега чињенично стање није у потпуности утврђено.

Наведеним одредбама је прописано да се смрћу човековом отвара његово наслеђе (члан 206. став 1) и да заоставштина прелази по сили закона на оставиочеве наследнике у тренутку његове смрти (члана 212. став 1). Тужилац је током поступка тврдио да су спроне непокретности - кућа и парцела заједничка имовина прималаца издржавања стечена у њиховом браку, и то делом на основу уговора о доживотном издржавању Р. 313/77 од 23.02.1977. године који су његови родитељи закључили са мајком тужиоца као примаоцем издржавања, а делом куповином од тужиочеве браће. Раскидом уговора о доживотном издржавању Р3 120/92 од 20.03.1992. године удео примаоца издржавања покојне ГГ у неподељеној заједничкој имовини, којом су оба супружника располагала наведеним уговором о доживотном издржавању, представљала би њену заоставштину коју наслеђују све странке као законски наследници првог наследног реда, на основу члана 9. став 1. и 2. Закона о наслеђивању.

О овоме другостепени суд није водио рачуна када је одлучио да преиначи првостепену пресуду и усвоји тужбени захтев за исељење, због чега је побијана другостепена пресуда морала бити укинута и предмет враћен на поновно одлучивање о жалби тужиоца.

У поновном поступку другостепени суд ће узети у обзир и ове чињенице и одлучити о тужиочевој жалби, имајући у виду да ни првостепени суд о тим чињеницама није водио рачуна приликом одлучивања о тужбеном захтеву за исељење туженог ББ и предају спорне куће, нити је ценио њихов значај за одлуку о основаности тог тужбеног захтева.

Сходно изложеном, на основу члана 416. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић