.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 32026/2023
25.01.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Драгане Бољевић, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Дамир Ерић адвокат из ..., против туженог Града Новог Сада, којег заступа Правобранилаштво Града Новог Сада, ради исплате, одлучујући ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2086/23 од 28.09.2023. године, у седници одржаној дана 25.01.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2086/23 од 28.09.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2086/23 од 28.09.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду П 51743/2021 од 19.05.2023. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев у целости. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да на име вредности парцеле .. површине 614м2 која је уписана у лист непокретности .. КО ... исплати тужиоцу износ од 4.245.748,60 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате. Ставом трећим изреке, утврђено је да је тужени носилац јавне својине на парцели .. површине 614м2 која је уписана у лист непокретности .. КО ... и обавезан да у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде о свом трошку пред Републичким геодетским заводом - Служба за катастар непокретности Нови Сад 1 изврши упис права јавне својине на наведеној непокретности, што је тужилац дужан признати и трпети. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да на име трошкова прибављања писмене документације за потребе поступка исплати тужиоцу новчани износ од 10.615,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом петим изреке, обавезан је тужени да накнади тужиоцу трошкове поступка у износу од 315.878,74 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате. Ставом шестим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова парничног поступка.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2086/23 од 28.09.2023. године, ставом првим изреке, жалба туженог је делимично усвојена и пресуда Основног суда у Новом Саду П 51743/21 од 16.05.2023. године преиначена у делу одлуке о трошковима поступка тако што је досуђени износ трошкова поступка снижен са 315.878,74 динара на 270.878,74 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, док је у преосталом делу жалба одбијена и првостепена пресуда у побијаном неприначеном делу потврђена. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је, због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавио ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).
По оцени Врховног суда, посебна ревизија туженог у овом спору није дозвољена.
У споровима за исплату накнаде за земљиште које је без спроведеног управног поступка (чланови 25-36 Закона о експропријацији) и поступка одређивања накнаде (чланови 56-62 Закона о експропријацији и чланови 132-140 Закона о ванпарничном поступку) de facto одузето од његовог власника и приведено намени утврђеној планским актом као јавна површина - улица, постоји уједначена пракса судова по питању пасивне легитимације и висине накнаде. Обвезник исплате накнаде и пасивно легитимисана у том спору је јединица локалне самоуправе на чијој територији се фактички одузето земљиште налази, као титулар права јавне својине на јавној површини - улици (која није део ауто-пута или државног пута I и II реда), као добра у општој употреби у смислу члана 10. став 2. и 10. Закона о јавној својини, а висина накнаде се одређује по тржишној вредности земљишта у складу са чланом 1. Протокола 1. уз Европску конвенцију и члана 58. Устава Републике Србије.
Из тих разлога, о посебној ревизији туженог у овом спору није потребно одлучивати ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права, због чега је одлучено као у првом ставу изреке.
Ревизија туженог није дозвољена ни на основу члана 403. став 3. ЗПП јер је вредност предмета спора побијеног дела нижа од вредности која је по тој законској одредби меродавна за дозвољеност ревизије.
Због тога је на основу члана 410. став 2. тачка 5. и члан 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
