Решењем Вишег суда у Шапцу Гж 2842/2022 од 13.06.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба противника предлагача и потврђено првостепено решење у ставу првом, у ставу другом и обавезујућем делу става трећег изреке. Ставом другим изреке, одбачен је захтев противника предлагача за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажног другостепеног решења противник предлагач је благовремено изјавио ревизију, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, с предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној на основу члана 404. Закона парничном поступку.

Предлагач је поднео одговор на ревизију противника предлагача. Трошкове ревизијског поступка је тражио и определио.

Правноснажним решењем одлучено је о исплати новчане накнаде предлагачу за експроприсане непокретности. Врховни суд је оценио да нису испуњени услови из члана 404. ЗПП, јер су одлуке нижестепених судова у погледу начина одређивања висине накнаде за експроприсане непокретности у складу са постојећом судском праксом судова у примени и тумачењу материјалног права релевантног за пресуђење ове правне ствари - Закона о експропријацији. Указивање ревизије на евентуалнио другачије одлуке нижестепених судова, није доказ о неуједначеној судској пракси, јер одређивање висине накнаде за експрописане непокретности у ванпарничном поступку зависи од утврђеног чињеничног стања. Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, у вези члана 420. ЗПП („Сл. гласник РС“ број 72/11, 49/13, 74/13, 55/14, 87/18, 18/20 и 10/23), у вези члана 30 став 2. Закона о ванпарничном поступку - ЗВП ("Сл. гласник СРС", бр. 25/82, 48/88, "Сл. гласник РС", бр. 46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/14, 6/15, 106/15, 14/22), Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

У конкретном случају, ради се о ванпарничном поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима, па је ревизија према члану 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Предлог ради одређивања накнаде за екпрописане непокретности поднет је 15.10.2021.године. Вредност побијеног дела је 2.639.494,02 динара.

Имајући у виду да је реч о ванпарничном поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима, у коме вредност побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога, то применом члана 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога, применом члана 413. ЗПП у вези члана 30. став 2. ЗВП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Захтев предлагача за накнаду трошкова састава одговора на ревизију одбијен је на основу члана 154. став 1 ЗПП. у вези са чланом 30. став 2. ЗВП, јер се не ради о трошковима потребним ради вођења овог ванпарничног поступка, па је одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић