.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3247/2021
09.12.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Слађане Накић Момировић и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Миодраг Игњатовић адвокат из ..., против тужене Републике Србије - Привредног суда у Нишу, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Нишу, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Пироту Гжрр 80/20 од 02.02.2021. године, у седници већа одржаној дана 09.12.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Пироту Гжрр 80/20 од 02.02.2021. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Пироту Гжрр 80/20 од 02.02.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Пироту Прр 202/19 од 01.10.2020. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу, на име накнаде неимовинске штете због утврђене повреде права на суђење у разумном року у вези поступања Привредног суда у Нишу у стечајном поступку у предмету Ст 47/10, исплати износ од 500 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије са законском затезном каматом од 01.10.2020. године до исплате. У другом ставу изреке обавезана је тужена да тужиоцу, на име накнаде имовинске штете због утврђене повреде права на суђење у разумном року у вези поступања Привредног суда у Нишу у стечајном поступку у предмету Ст 47/10 исплати, и то: износ од 165.750,84 динара на име главног дуга са припадајућом законском затезном каматом од дана подношења тужбе 08.07.2019. године до исплате, док је захтев за досуђење законске затезне камате преко тога - од дана отварања стечајног поступка 04.11.2009. године, одбијен као неоснован; износ од 103.474,67 динара на име обрачунате а неисплаћене камате на износ главног дуга. У трећем ставу изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 42.750,00 динара.
Пресудом Вишег суда у Пироту Гжрр 80/20 од 02.02.2021. године, у првом ставу изреке одбијене су жалбе странака и потврђена првостепена пресуда. У другом ставу изреке одбијени су захтеви странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. ЗПП. О захтеву тужиоца за исплату законске затезне камате на потраживања из стечајног поступка од дана отварања стечајног поступка одлучено је правилном применом одредбе члана 85. Закона о стечају, па примена материјалног права не одступа од правних ставова Врховног касационог суда изражених у одлукама са тужбеним захтевом и чињеничним стањем као у овој правној ствари. Из тих разлога, ни у случају прихватања изузетне дозвољености изјављене ревизије тужиоца не би дошло до другачијег одлучивања и повољнијег исхода спора за тужиоца. Из наведеног разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према одредбама члана 28. ЗПП, за утврђивање права на изјављивање ревизије меродавна је само вредност предмета спора главног тужбеног захтева, а камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају се у обзир ако не чине главни захтев.
У конкретном случају, ревизија је изјављена против другостепене одлуке у делу којим је одлучено о камати на главни дуг.
Будући да камата на главни дуг представља споредно потраживање, Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.
Из изнетих разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
