Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3287/2019
18.09.2019. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Бранислава Босиљковића, Весне Поповић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиље AA из ..., чији је пуномоћник Елма Папић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље, изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Гж 266/19 од 02.04.2019. године, у седници од 18.09.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље, изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Гж 266/19 од 02.04.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Гж 266/19 од 02.04.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сјеници П 61/17 од 15.11.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље да се тужена обавеже да јој накнади штету у износу од 22.369,00 динара са законском затезном каматом од 18.11.2002. године до исплате. Ставом другим изреке, одређено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Вишег суда у Новом Пазару Гж 266/19 од 02.04.2019. године, ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда у ставу првом изреке. Ставом другим изреке, усвојена је жалба тужене и укинуто решење садржано у ству другом изреке првостепене пресуде и у том делу предмет је враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

Против другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, битне повреде оредаба парничног поступка и из разога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11, 55/14). Наиме, побијана пресуда у складу је са закључком Врховног касационог суда донетим на седници Грађанског одељења 02.11.2018. године, да Република Србија одговара за материјалну штету насталу због потпуног или делимичног неизвршења правноснажних и извршних судских одлука, односно у стечају утврђених потраживања запослених из радног односа која су без њихове кривице остала неизвршена и у поступку стечаја вођеним над стечајним дужником са већинским друштвеним и државним капиталом, уз услов да је претходно утврђена повреда права на суђење у разумном року, а у конкретном случају није утврђена повреда тужиљиног права на суђење у разумном року. Из изнетих разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.