Рев 329/2021 3.19.3.1.3

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 329/2021
04.02.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ...а, чији је пуномоћник Нинослав Васић адвокат из ..., против тужених ЈКП „Паркинг сервис“ из Ниша, чији је пуномоћник Милош Јовановић адвокат из ... и ББ из ..., ради проглашења извршења недопуштеним, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 3470/2019 од 07.09.2020. године, у седници већа одржаној дана 04.02.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 3470/2019 од 07.09.2020. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 3470/2019 од 07.09.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П 2693/18 од 11.04.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тржила да се прогласи да је извршење на покретним стварима - путничком возилу марке „...“, произведеног 2000. године са регистарском ознаком ..., регистрованог за учешће у јавном саобраћају до ...2018. године, пописаног у поступку који се води пред јавним извршитељем под пословним бројем ... недопуштено те да су тужени дужни то признати и трпети. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да на име трошкова парничног поступка плати туженом ЈКП „Паркинг сервис“ из Ниша износ од 117.750,00 динара у року о осам дана по пријему пресуде под претњом принудног извршења.

Пресудом Вишег суда у Лесковцу Гж 3470/2019 од 07.09.2020. године одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Лесковцу П 2693/18 од 11.04.2019. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је, на основу члана 404. ЗПП, благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Према наведеној одредби, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног касационог суда, у овом спору нема правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана која би требало разматрати. Уз ревизију нису приложене правноснажне пресуде којима су судови другачије одлучивали у истим или битно истоветним чињенично-правним споровима. Због тога нема места одлучивању о тужиљиној посебној ревизији ни ради уједначавања судске праксе. Одлуку о тужбеном захтеву којим је тражено утврђење недопуштености извршења на индивидуално одређеној покретној ствари нижестепени судови су донели имајући у виду чињенично стање утврђено оценом свих изведених доказа и на основу целокупног резултата расправљања, због чега у овом спору нема места ни новом тумачењу права.

Сходно изложеном, одлучено је као у првом ставу изреке.

Побијаном другостепеном пресудом правноснажно је окончан поступак у спору мале вредности из члана 468. став 4. ЗПП. Према члану 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда (у поступку у спору мале вредности) ревизија није дозвољена.

Из тог разлога, на основу члана 413. у вези члана 479. став 6. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић