Тужилац је поднео одговор на ревизију.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11 ... 55/14) и нашао да је ревизија тужене неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности, а нема ни других повреда одредаба парничног поступка на које се ревизијом указује и због којих се ревизија може изјавити у смислу члана 407. став 1. истог закона.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је у својству поклонодавца уговором о поклону од 27.03.2009. године, поклонио туженој као поклонопримцу двособан стан број ..., на ...спрату и једну собу на ... спрату стамбене зграде која се налази у улици ... ..., на кат. парц. ... уписану у лист непокретности ... КО ... . Наведени уговор је сачињен између оца и ћерке, није подлегао плаћању пореза на пренос апсолутних права и њиме нису биле уговорене обавезе поклонопримца према поклонодавцу. По основу овог уговора тужена је уписала своје право својине у регистар непокретности. Након закључења уговора о поклону и развода брака између тужиоца и мајке тужене, почев од 2014. године, дошло је до значајног нарушавања односа између парничних странака као оца и ћерке. Лоши односи странака ескалирали су до вербалних сукоба и увреда упућених тужиоцу од стране тужене, забраном уницима да виђају тужиоца, као и самом тужиоцу да долази у предметни стан који јој је поклонио. Наведене околности довеле су до вишегодишњег развоја поремећених односа и увреда на рачун поклонодавца које су континуиране, односно до продужене незахвалности.

По оцени нижестепених судова, тужена је након закључења предметног уговора испољила према тужиоцу као поклонодавцу, грубу незахвалност и изразиту неблагодарност, због чега су закључили да су испуњени услови за раскид уговора о поклону из разлога велике неблагодарности тужене као полклонопримца према тужиоцу као поклонодавцу.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право и за своју одлуку дали разлоге које као правилне и потпуне у свему прихвата и Врховни касациони суд, па нису основани ревизијски наводи тужене о погрешној примени материјалног права.

Наиме, уговор о поклону није регулисан позитивним прописима, па се одредбе о опозиву тог уговора (раскиду) налазе у правним правилима имовинског права. По параграфу 567. Српског грађанског законика, прописано је да дародавац може опозвати поклон ако након учињеног поклона тако осиромаши, да не може живети, као и у случају када поклонопримац покаже велику неблагодарност према поклонодавцу, наносећи штету његовом животу, телу, части и нарушавајући његову слободу и имање. При том треба имати у виду да свака неблагодарност поклонопримца према поклонодавцу не представља разлог за раскид уговора о поклону, већ да та неблагодарност треба да буде велика или груба.

По оцени овог суда, нижестепени судови су правилно усвојили тужбени захтев тужиоца, јер су у поступку утврдили да се тужена по закључењу уговора о поклону понела према поклонодавцу, свом оцу, на такав начин да би њено понашање у смислу наведеног параграфа, било квалификовано као велика или груба неблагодарност. Овакву правилну процену нижестепени судови су извршили упоређујући понашање тужене као поклонопримца према одређеном стандарду и схватањима друштвене средине у којима се странке налазе. Полазећи од утврђеног, правилан је закључак да у овом случају постоји груба неблагодарност тужене према тужиоцу, те да има основа за раскид предметног уговора о поклону.

Према томе, за другачије решавање ове правне ствари, нису од значаја наводи ревизије да не постоји груба неблагодарност од стране тужене, те да је само у питању вербално исказано незадовољство, као пролазна фаза, а не трајно стање од стране тужене. Ово из разлога што и по схватању овог суда утврђене чињенице превазилазе евентуално постојање одређених и периодичних породичних несугласица и неслагања и имају управо карактер грубе неблагодарности тужене као поклонопримца према поклонодавцу.

Код правилне оцене судова да је тужилац учинио вероватним своје потраживање према туженој у смислу постојања грубе незахвалности тужене као поклонопримца (што је разлог за раскид уговора о поклону), правилно су судови закључили да би без изрицања предложене привремене мере за тужиоца настала ненадокнадива штета, имајући у виду да би даљим прометовањем непокретности коју је тужена добила на поклон од тужиоца, било осујећено тужиочево потраживање.

На основу изложеног, Врховни касациони суд је одбио као неосновану ревизију тужене и одлучио као у изреци, применом члана 414. ЗПП. Тужиоцу нису признати трошкови за састав одговора на ревизију, јер исти нису нужни.

Председник већа – судија

Бисерка Живановић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић