
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3443/2020
31.03.2021. година
Београд
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Гж 264/20 од 07.05.2020. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена, ревизија тужилаца изјављена против пресуде Вишег суда у Сремској Митровици Гж 264/20 од 07.05.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији П 299/18 од 23.10.2019. године, одбијени су као неосновани примарни и евентуални тужбени захтеви тужилаца којим су тражили да се обавеже тужена да им исплати дуг и то сваком понаособ појединачне новчане износе са законском затезном каматом (све ближе наведено и опредељено у изреци), као и да се обавеже тужена да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка са законском затезном каматом почев од извршности пресуде до исплате. Обавезани су тужиоци да туженој накнаде трошкове парничног поступка у износу од 76.500,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.
Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици Гж 264/20 од 07.05.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужилаца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су благовремено изјавили ревизију, на основу члан 404. Закона о парничном поступку, због потребе уједначавања судске праксе.
Тужена је поднела одговор на ревизију, са предлогом да се ревизија одбаци или одбије.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужилаца као изузетно дозвољеној (члан 404. став 1. ЗПП), јер не постоји потреба разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, а указивање у ревизији на једну другачију правноснажну одлуку не значи нужно потребу уједначавања судске праксе. Наиме, ревизија се односи на разрешење чињеничног питања конкретног спора, што у поступку по ревизији није дозвољено по члану 407. став 2. ЗПП. Указивање у ревизији на учињене битне повреде поступка пред другостепеним судом не представља разлог због кога се посебна ревизија може изјавити. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 479. став 6. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Одредбом члана 479. став 6. прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.
Тужба ради дуга поднета је 07.05.2013. године, а вредност предмета спора за сваког од тужилаца као обичних супарничара очигледно не прелази 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, па ревизија тужилаца није дозвољена.
Како је побијеном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности у коме је према члану 479. став 6. искључено право на изјављивање ревизије, то ревизија тужилаца није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић