Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија тужиље делимично основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју се у ревизијском поступку пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је ћерка пок. ББ, бив. из ..., рехабилитованог решењем Вишег суда у Зајечару Рех 54/12 од 21.12.2012. године, јер је без судске или административне одлуке стрељан из идеолошких и политичких разлога и сахрањен у заједничкој гробници са још 25 жртава партизанске локалне власти. У време смрти оца тужиља је имала 7 година и одрастала је у сеоској средини у породичном домаћинству са мајком. Трпела је душевне болове због стрељања оца и омаловажавања средине у којој је живела, а према налазу и мишљењу судског вештака неуропсихијатра тужиља је због смрти оца 11 година трпела душевне болове јаког интензитета, две године средњег интензитета и неколико месеци слабог интензитета.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, судови су правилном применом материјалног права из члана 26. став 4. Закона о рехабилитацији (''Службени гласник РС'' бр. 92/2011), утврдили да тужиља спада у круг лица која имају право на накнаду нематеријалне штете за душевне болове због смрти рехабилитованог лица, у складу са законом којим се уређују облигациони односи и првостепени суд је применом члана 200. Закона о облигационим односима, одмерио висину накнаде штете од 1.000.000,00 динара.

Међутим, другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и погрешном применом члана 200. Закона о облигационим односима одмерио висину накнаде штете од 700.000,00 динара.

По оцени Врховног касационог суда износ досуђен побијаном одлуком за претрпљене душевне болове због смрти рехабилитованог лица није правилно и адекватно одмерен, због чега не представља правичну накнаду овог вида нематеријалне штете. У конкретном случају, отац тужиље је био стрељан из идеолошких и политичких разлога без судске или административне одлуке, у време када је тужиља имала 7 година. Због смрти свог оца била је омаловажавана у средини у којој је живела и преко 11 година је трпела душевне болове. Правична накнада нематеријалне штете, као облик отклањања штетних последица, обзиром да реституција по природи ствари није могућа, састоји се у исплати суме новца као сатисфакцији за претрпљену нематеријалну штету, да би се код оштећеног успоставила психичка и емотивна равнотежа, која је постојала пре штетног догађаја. Врховни касациони суд је ценио све релевантне околности које утичу на одмеравање висине накнаде штете на основу члана 200. став 2. Закона о облигационим односима, пре свега имајући у виду године старости тужиље у време смрти њеног оца, као и интензитет и дужину трајања душевних болова, па налази да је правична новчана накнада за претрпљене душевне болове због смрти оца 1.000.000,00 динара. Како је правноснажном пресудом, због погрешне примене материјалног права, тужиљи досуђен мањи износ, Врховни касациони суд је преиначио побијану одлуку, тако што је одбио жалбу тужене и потврдио првостепену пресуду у усвајајућем делу за укупно 1.000.000,00 динара.

Преко досуђеног, а до траженог износа на име накнаде овог вида нематеријалне штете тужбени захтев је неоснован, јер досуђивање у већем износу не би одговарало значају повређеног добра и циљу коме накнада служи, што је од утицаја на одређивање висине штете, на основу члана 200. став 2. Закона о облигационим односима и ревизија је у том делу неоснована.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, на основу члана 416. став 1. и 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Одлука о трошковима поступка донета је на основу члана 165. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић