Рев 3497/2018 3.1.2.13.1.1

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3497/2018
24.06.2020. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиоца ЕПС ''Дистрибуција'' д.о.о. Београд, Електродистрибуција Зрењанин, чији је пуномоћник Миленко Радованов, адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Мирослав Милошевић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Суда Гж 3995/17 од 14.12.2017. године, у седници одржаној 24.06.2020. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Суда Гж 3995/17 од 14.12.2017. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зрењанину П 1893/2016 од 21.09.2017. године, укинуто је решење о извршењу извршитеља за подручје Вишег суда у Зрењанину и Привредног суда у Зрењанину Костадина Радовића И.Ивк 502/2016. Обавезан је тужени да тужиоцу на име дуга исплати износ од 331,13 динара, са затезном каматом од 12.07.2016. године до исплате. Преко досуђеног износа, а до траженог износа од 598.014,31 динар, са затезном каматом као и за трошкове извршења у износу од 15.888,17 динара, тужбени захтев је одбијен. Одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Новом Суда Гж 3995/17 од 14.12.2017. године, преиначена је првостепена пресуда у побијаном одбијајућем делу и у делу одлуке о трошковима поступка, тако што је обавезан тужени да тужиоцу на име дуга, поред досуђених 331,13 динара исплати и износ од 552.481,38 динара, са затезном каматом од 12.07.2016. године до исплате, као и да му на име трошкова извршења исплати износ од 15.888,17 динара. У преосталом одбијајућем делу пресуда је потврђена. Обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова поступка исплати износ од 189.403,25 динара.

Против правноснажне пресуде, донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију у смислу члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, с позивом на члан 404. истог закона, ради расправљања правног питања (мада из садржине ревизије произлази да се наводима у суштини указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање).

Испитујући побијану пресуду, у смислу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник Републике Србије“, број 72/11, 55/14, 87/18), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, пресудом Основног суда у Зрењанину К 149/16 од 30.05.2016. године, између заменика јавног тужиоца и окривљеног АА, овде туженог, закључен је споразум о признању кривичног дела, а тужени је оглашен кривим што је у периоду од 23.04.2013. године до 07.05.2014. године, у ..., у Ул. ..., у намери да себи прибави противправну имовинску корист, одузео и присвојио туђу покретну ствар – електричну енергију, на начин наведен у изреци, те је тако користио електричну енергију која није регистрована преко бројила и оштетио Електродистрибуцију у Зрењанину за укупан износ од 45.201,80 динара, чиме је извршио кривично дело крађе из члана 203. став 1. Кривичног законика. Електродистрибуцији Зрењанин досуђује се се имовинско-правни захтев у износу од 45.201,80 динара, а окривљени се обавезује да наведени износ исплати, на начин наведен у изреци. На основу предлога за извршење на основу веродостојне исправе донето је решење о извршењу И.Ивк 50272016 од 08.08.2016. године, којим је обавезан извршни дужник, овде тужени, да намири потраживања извршног повериоца, овде тужиоца, у износу од 598.014,31 динар, са законском затезном каматом, као и да исплати трошкове извршног поступка у износу од 15.888,17 динара, на начин одређен у изреци. Решењем Основног суда у Зрењанину Ипв (Ив) 274/2016 од 28.10.2016. године, усвојен је приговор извршног дужника, па се ставља ван снаге наведено решење о извршењу, у делу којим су одређени средство и предмет извршења, те се укидају спроведене радње извршења, а по правноснажности поступак ће се даље наставити као поводом приговора против платног налога пред парничним одељењем Основног суда у Зрењанину. Из налаза и мишљења вештака из области електротехнике од 10.08.2017. године, произлази да обрачун накнаде неовлашћено утрошене електричне енергије за период од 23.04.2013. године до 07.05.2014. године, по основу претпостављене дневне потрошње електричне енергије према утврђеном стању на лицу места, износи 45.532,93 динара. Обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије за исти период, на основу Уредбе о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом (''Службени гласник РС'' бр. 63/2013), износи 598.014,31 динар. Тужилац је 28.04.2016. године упутио опомену пред утужење туженом, позивајући га да исплати дуг у износу од 598.014,31 динар, а тужени је исплатио тужиоцу износ од 45.201,80 динара, на име неовлашћено преузете електричне енергије.

На основу овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд сматра да је тужилац овлашћен да од туженог захтева испуњење сагласно члану 262. став 1. Закона о облигационим односима, прихватајући обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије на основу претпостављене потрошње, тако да висина дуга према схватању првостепеног суда износи 45.532,93 динара. Како је тужени исплатио тужиоцу 45.201,80 динара, то је делимично усвојио тужбени захтев за износ од 331,13 динара.

Другостепени суд је у ревизијом побијаној одлуци изразио супротан став у погледу начина обрачуна висине дуга по основу неовлашћеног коришћења електричне енергије, те је преиначио првостепену пресуду усвајањем тужбеног захтева за износ од још 598.014,31 динар, јер је оценио да се обрачун висине дуга у таквој ситуацији врши сагласно Закону о енергетици (''Службени гласник РС'' бр. 145/2014) и Уредби о условима испоруке електричне енергије (''Службени гласник РС'' бр. 63/2013).

Становиште другостепеног суда је правилно.

Поменутим посебним прописима одређена је садржина материјално-правног односа странака у спору, између осталог, поводом неовлашћеног коришћења електричне енергије. Начин обрачуна неовлашћеног утрошка електричне енергије прописан је одредбом члана 200. Закона о енергетици, којом је одређено да ће оператер преносног, односно дистрибутивног система, извршити обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије и доставити купцу обрачун, на начин и по поступку утврђеном методологијом за обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије коју доноси Агенција. Одредбама члана 56. и 57. Уредбе о условима испоруке електричне енергије, детаљно је одређен начин обрачуна неовлашћеног утрошка електричне енергије. Примена наведених одредаба на утврђено чињенично стање у конкретном случају указује да је за обрачун неовлашћено утрошене електричне енергије меродаван начин обрачуна одређен наведеном Уредбом. Наиме, код утврђене чињенице да је тужени неовлашћено користио електричну енергију у наведеном периоду, то се обрачун тако утрошене електричне енергије има извршити применом члана 56. и 57. наведене Уредбе, како је правилно оценио другостепени суд.

Без значаја су наводи ревизије којима се у суштини указује да је, супротно схватању другостепеног суда, висина штете коју трпи тужилац утврђена у кривичном поступку. Наиме, тужилац је поднео тужбу у парничном поступку након окончања кривичног поступка у коме је већ био истакнут имовинско-правни захтев. Истицање тог захтева је произвело правни учинак и у парничном поступку, где се оштећени појављује као тужилац, и са првим захтевом представља целину.

Имајући у виду висину испуњеног потраживања тужиоца и висину укупног дуга, сагласно Уредби о условима испоруке електричне енергије, правилно је другостепени суд преиначавајући првостепену пресуду одлучио о тужбеном захтеву.

Наводе ревизије којима се оспорава утврђено чињенично стање, Врховни касациони суд није ценио, с обзиром да се ревизија из ових разлога не може изјавити, применом члана 407. ЗПП.

Имајући у виду напред наведено, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци, применом члана 414. ЗПП.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић