Рев 3614/2021 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3614/2021
25.11.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић, др Илије Зиндовића, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у правној ствари тужиоца ПР „Транс Kомерц“ Сврљиг, власник АА из ..., кога заступа пуномоћник Милош Гашић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., кога заступа пуномоћник Радиша Јовић, адвокат из ..., ради накнаде штете, вредност предмета спора 107.126,00 динара, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 620/20 од 21.04.2021. године, у седници већа одржаној дана 25.11.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављена против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 620/20 од 21.04.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Куршумлији П 225/2017 од 26.12.2019. године одбијен је тужбени захтев тужиоца, којим је тражио да се наложи туженом да на име причињене штете тужиоцу бесправним скидањем алнасера са булдожера ТГ 220, чиме је онемогућио тужиоца у извођењу радова у трајању од два дана, исплати износ од 107.126,00 динара, са законском затезном каматом од 19.06.2017. године до исплате. У ставу другом наложено је тужиоцу да туженом накнади трошкове парничног поступка.

Пресудом Вишег суда у Прокупљу Гж 620/20 од 21.04.2021. године одбијена је жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда Основног суда у Куршумлији.

Против правноснажне пресуде Вишег суда у Прокупљу, тужилац је изјавио псебну ревизију, по основу одредбе члана 404. ЗПП, због погрешне примене материјалног права.

Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији тужиоца као о изузетно дозвољеној, у складу са одредбом члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд налази да нема услова да се дозволи одлучивање о посебној ревизији тужиоца.

Према разлозима побијане другостепене пресуде, одбијен је тужбени захтев тужиоца за накнаду штете, уз образложење да тужилац није доказао да је услед радње туженог – скидање алнасера са булдожера тужиоца, претрпео штету у утуженом износу.

Разлози на којима је заснована побијана другостепена пресуда не пружају основ за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној. У посебној ревизији тужиоца ни не указује се на разлоге предвиђене одредбом члана 404. став 1. ЗПП, у виду потребе разматрања правних питања у интересу равноправности грађана, у општем интересу, потребе новог тумачења права или уједначавања судске праксе.

Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије тужиоца, у складу са одредбом члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија тужиоца недозвољена.

Одредбом члана 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда, донете у поступку о спору мале вредности, ревизија није дозвољена. Споровима мале вредности, сходно одредби члана 468. став 1. ЗПП, сматрају се спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Вредност предмета спора у конкретном случају износи 107.126,00 динара. Следи да у предметном спору мале вредности, ревизија није дозвољена против одлуке другостепеног суда, сходно изричитој законској одредби.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке, применом одредбе члана 413. ЗПП.

Председник већа-судија

др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић