.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3673/2022
28.09.2022. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина председника већа, Гордане Комненић, Драгане Миросављевић, Мирјане Андријашевић и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиoца АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Вулетић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Привредни суд у Суботици, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Суботици, ради накнаде имовинске штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Суботици Гжрр 938/20 од 14.07.2021. године, у седници одржаној 28.09.2022. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Суботици Гжрр 938/20 од 14.07.2021. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против одбијајућег дела пресуде Вишег суда у Суботици Гжрр 938/20 од 14.07.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Суботици Прр1 861/19 од 23.06.2020. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев, па је другим ставом изреке обавезана тужена да тужиоцу на име накнаде имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року исплати 48.181,97 динара на име главног дуга и 124.037,05 динара на име камате на главни дуг обрачунате до 11.05.2009. године. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев, у преосталом делу, за исплату законске затезне камате на досуђени износ од 124.037,05 динара, за исплату законске затезне камате на досуђени износ од 48.181,97 динара почев од 11.05.2009. године до исплате, као и захтев за исплату законске затезне камате на износ од 6.955,87 динара (део потраживања које је исплаћено) од 11.05.2009. године до дана правноснажности решења о главној деоби 30.08.2019. године. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка од 23.400,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом петим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова парничног поступка.
Пресудом Вишег суда у Суботици Гжрр 938/20 од 14.07.2021. године, ставом првим изреке, жалба тужиоца и жалба тужене одбијене су као неосноване и првостепена пресуда је потврђена. Ставом другим и трећим изреке, одбијени су захтеви тужиоца и тужене за накнаду трошкова састава жалби.
Против правноснажне другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20).
Према члану 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Врховни касациони суд је оценио да нема места за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, јер у овом случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачење права, имајући у виду да се одлука, у делу који се ревизијом побија, односи на камату као споредно потаживање. Из наведених разлога, применом члана 404. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена ни као редовна.
Према члану 28. ЗПП, ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се вредност главног захтева (став 1.), док се камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају у обзир ако не чине главни захтев.
Како је ревизија изјављена против другостепене пресуде у делу којим је одлучено о камати, као o споредном захтеву, ревизија тужиоца није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Добрила Страјина,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
