Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у оквиру овлашћења из члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 55/14) и утврдио да је ревизија основана.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку који је претходио доношењу правноснажне пресуде к.п. бр. .., површине 3.498 м2 и к.п. бр. .., површине 31 м2 изузете су решењем Народног одбора Општине Ниш од 08.11.1962. године од ранијег власника ГГ, бив. из ... . Због непривођења изузетих парцела планираној намени, односно изградњи новог гробља, по захтеву наследника ранијег власника, тужиља у овом поступку, поништено је решење о изузимању и парцеле су враћене у својину тужиљама решењем Управе за имовину и инспекцијске послове од 27.07.2012. године. Претходно је Управа за имовину Града Ниша решењем пренела право коришћења на непокретности у државној својини, па и ових парцела на коришћење Граду Нишу, а ради изградње Ул ... у МК ''...'' у Нишу. По поништају решења од 18.11.1962. године и по извршеној деекспропријацији тужиље су се код Службе за катастар непокретности у Нишу уписале као власнице у ЛН ... КО ..., са неопредељеним уделима. Њихове враћене парцеле заузете су изградњом Ул. ... и то парцела .. у површини од 2,043 м2, док је остатак ове парцеле тренутно неасфалтиран, али је затрпан земљом и испланиран за изградњу леве траке улице. Вредност земљишта процењена је у износу од 4.804,00 динара по м2, а у допунском налазу вештак је навео да је неасфалтирани део парцела тужиља фактички и правно изузет постављањем уличних светиљки и усвојеним Планом регулације. Ови делови парцела нису у функцији обраде или коришћења.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су применом члана 58. став 1. Устава Републике Србије и Протокола бр. 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, обавезали тужене да тужиљама солидарно исплате противвредност имовине која им је фактички експроприсана.

Правни закључак првостепеног суда не може се прихватити као правилан.

Поништајем решења, сагласно одредбама члана 259. став 1. Закона о општем управном поступку, поништавају се и све правне последице које је то решење произвело и предмет се враћа у стање у коме је било пре доношења решења.

Како је тужени Град Ниш током поступка истицао да је правном претходнику тужиља исплаћена накнада за експроприсано земљиште у износу од тадашњих 394.290,00 динара која није враћена, не може се прихватити закључак нижестепених судова да се међусобна права и обавезе странака поводом враћања новца примљеног по основу експропријације имају расправити у другом судском поступку.

У конкретном случају, постоје два међусобна потраживања која се међусобно сусрећу, па је у поступку било нужно расправити да ли је извршеном исплатом правном претходнику тужиља, који тужиље по извршеној деекспропријацији нису вратиле, престало право тужиља на исплату правичне накнаде, односно да ли је обавеза туженог Града Ниша престала испуњењем.

На основу изложеног, а како су нижестепене пресуде због погрешне примене материјалног права засноване на непотпуно утврђеном чињеничном стању, морале су бити укинуте и враћен предмет првостепеном суду на поновно суђење, а на основу члана 416. став 2. ЗПП.

У наставку поступка првостепени суд ће расправити правна питања на која је указано овим решењем и донети нову, правилну одлуку.

Укинута је одлука о трошковима поступка на основу члана 165. став 3. ЗПП, јер зависи од исхода спора.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић