Рев 3744/2022 3.19.1.25.1.4

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3744/2022
20.04.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Јасмине Стаменковић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Верица Станковић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., општина ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Гж 2384/21 од 07.09.2021. године, у седници одржаној 20.04.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Гж 2384/21 од 07.09.2021. године, као изузетно дозвољеној ревизији.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Лесковцу Гж 2384/21 од 07.09.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Лебану П 584/16 од 05.08.2021. године, ставом првим изреке, усвојен је приговор застарелости потраживања наплате судских такси за тужбу и првостепену пресуду. Ставом другим изреке, стављено је ван снаге решење о извршењу наплате судске таксе Основног суда у Лебану П 584/16 од 05.02.2021. године и укинуте су све спроведене радње. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка у износу од 12.000,00 динара.

Решењем Вишег суда у Лесковцу Гж 2384/21 од 07.09.2021. године, одбијена је као неоснована жалба извршног дужника и потврђено првостепено решење у ставу трећем изреке.

Против решења Вишег суда у Лесковцу Гж 2384/21 од 07.09.2021. године (којим је одлучено о трошковима жалбеног поступка) тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и предложиo да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 87/18) Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Наиме, ревизијом тужиоца се напада одлука о трошковима поступка, чији се обрачун врши у сваком извршном поступку појединачно и представља чињенично питање сваког конкретног случаја. Имајући у виду наведено у конкретном случају нема потребе да се размотре правна питања од општег интереса, ни правна питања у интересу равноправности грађана, нити за уједначавањем судске праксе и новим тумачењем права. Поред тога, нема потребе за одлучивањем о ревизији, ради уједначавања судске праксе поводом одлуке суда о висини трошкова поступка, имајући у виду да судови о трошковима одлучују у сваком конкретном случају, ценећи одредбе Закона о извршењу и обезбеђењу и Закона о парничном поступку којима је регулисано одлучивање о захтевима странака за накнаду трошкова.

Како на основу изнетог произилази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Сходном применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11, 49/13, 74/13, 55/14, 87/18 и 18/20) Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Закон о извршењу и обезбеђењу у члану 27. прописује да против правноснажног решења нису дозвољени ревизија, ни понављање поступка.

Побијано другостепено решење донето је у извршном поступку, у коме је посебном одредбом искључено право на изјављивање ревизије као ванредног правног лека, па ревизија извршног повериоца није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић