Рев 3762/2020 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3762/2020
23.09.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиоца ,,Philip Morris Operations“ а.д., Ниш, чији је пуномоћник Небојша Станковић, адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Срђан Алексић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизијама тужиоца и туженог, изјављеним против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 327/19 од 14.05.2019. године, на седници одржаној 23.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈУ СЕ, као недозвољене, ревизије тужиоца и туженог, изјављене против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 327/19 од 14.05.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П 1248/11 од 19.07.2017. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу, на име дуга, исплати износ од 1.942.902,00 динара, са законском затезном каматом од 26.12.2016. године до исплате, док је одбијен као неоснован тужбени захтев за исплату већег износа од досуђеног, до траженог износа од 3.767.121,00 динара. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу, на име дуга по основу Уговора о регулисању међусобних обавеза и потраживања бр. .. од 30.04.2004. године, исплати износ од 608.175,60 динара, са законском затезном каматом од 01.01.2007. године до исплате. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 518.636,80 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 327/19 од 14.05.2019. године, ставом првим изреке, одбијене су, као неосноване, жалбе тужиоца и туженог и потврђена првостепена пресуда у ставу првом и другом изреке. Ставом другим изреке, укинута је првостепена пресуда у ставу трећем изреке и у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац и тужени су изјавили ревизије из свих законом прописаних ревизијских разлога, с тим што су предложили да се ревизије сматрају изузетно дозвољеним, применом члана 395. ЗПП, ради разматрања правних питања од општег интереса и ради уједначавања судске праксе.

Тужилац је поднео одговор на ревизију.

Решењем Р3 95/20 од 26.08.2020. године, Апелациони суд у Нишу није предложио Врховном касационом суду одлучивање о ревизијама тужиоца и туженог, применом члана 395. ЗПП.

Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о посебним ревизијама у складу са чланом 395. ЗПП, па је оцењујући дозвољеност ревизија, применом члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ број 125/04 и 111/09), који се у конкретном случају примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП („Сл. гласник РС“ број 72/11), а у вези члана члана 23. став 3. ЗПП („Сл. гласник РС“ број 55/14), нашао да ревизије тужиоца и туженог нису дозвољена.

Наиме, одредбом члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ број 55/14), која регулише дозвољеност ревизије у свим споровима који нису правноснажно решени до 31.05.2014. године, односно до дана ступања на снагу овог закона, прописано је да је ревизија дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијеног дела прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради дуга, поднета је 12.08.2005. године, а вредност побијаног дела правноснажне пресуде је 1.824.219,00 динара у односу на тужиоца, а 2.551.077,60 динара у односу на туженог, који износи према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе од 83,8623 динара за 1 евро, представљају динарску противвредност од 21.752,55 евра, односно 30.419,84 евра.

Имајући у виду да се овде ради о имовинско-правном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да су ревизије недозвољене.

На основу члана 404. у вези члана 401. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић