Рев 3839/2020 3.1.2.14.1; испуњење

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3839/2020
30.09.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић, Добриле Страјина, Бранислава Босиљковића и Данијеле Николић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и ББ из ..., чији је заједнички пуномоћник Љиљана Денић, адвокат из ..., против тужене Националне службе за запошљавање Београд, Филијала у Прокупљу, ради исплате разлике новчане накнаде, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 288/20 од 30.01.2020. године, у седници одржаној 30.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 288/20 од 30.01.2020. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца изјављена против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 288/20 од 30.01.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Прокупљу П 1336/17 од 19.03.2018. године, првим ставом изреке, одбијен је као тужбени захтев тужиоца АА, којим је тражио да се обавеже тужена да му на име дуга због мање исплаћених износа новчане накнаде за време незапослености исплати за период од новембра 2014. године до фебруара 2015. године, појединачно наведене месечне износе у том ставу изреке са законском затезном каматом на сваки појединачни месечни износ од тренутка доспелости, до коначне исплате, као неоснован. Другим ставом изреке, одбијен је као тужбени захтев тужиље ББ, којим је тражила да се обавеже тужена да јој на име дуга због мање исплаћених износа новчане накнаде за време незапослености исплати за период од децембра 2014. године до фебруара 2015. године, појединачно наведене месечне износе у том ставу изреке са законском затезном каматом на сваки појединачни месечни износ од тренутка доспелости, до коначне исплате, као неоснован. Трећим ставом изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Вишег суда у Прокупљу Гж 288/20 од 30.01.2020. године, одбијена је као неоснована жалба тужилаца и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су благовремено изјавили ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучује применом члана 404. став 1 Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 87/18).

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је то потребно ради разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, односно ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Врховни касациони суд је нашао да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. ЗПП за одлучивање о посебној ревизији тужилаца јер не постоји потреба за уједначавањем судске праксе у овој врсти спора. Такође, нема потребе за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потребе за новим тумачењем права, због чега је одлучено као у првом ставу изреке.

Одлучујући о дозвољености ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 479. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија тужилаца није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, док према члану 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 18.06.2015. године ради исплате разлике новчане накнаде, а вредност предмета спора од 17.250,15 динара означена у уводу првостепене одлуке очигледно не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. То значи да је побијана другостепена пресуда донета у поступку у спору мале вредности из члана 468. став 1. ЗПП.

С обзиром на то да се ради о спору мале вредности, ревизија тужилаца није дозвољена на основу одредбе чл. 468. и 479. став 6. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић