Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3948/2022
04.05.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Драгане Бољевић, Радославе Мађаров и Зорице Булајић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Милка Цанић адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Славољуб Миросављевић адвокат из ..., ради поништаја уговора о поклону, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3257/21 од 21.12.2021. године, у седници одржаној 04.05.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3257/21 од 21.12.2021. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3257/21 од 21.12.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Јагодини П 498/17 од 17.09.2021. године, у првом ставу изреке поништен је уговор о поклону непокретности уписаних као власништво поклонодавца у Листу непокретности .. КО ..., који је закључен између тужиље као поклонодавца и сада пок. ББ као поклонопримца и оверен од стране Јавног бележника Јасмине Спасић из ..., под ознаком ОПУ ..-2015 дана 03.04.2015. године, због битне заблуде што је тужени као наследник покојног поклонопримца дужан да призна и трпи све правне последице поништаја наведеног уговора, а нарочито упис поклоњених непокретности на тужиљино име у одговарајући катастар непокретности. У другом ставу изреке обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 136.800,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3257/21 од 21.12.2021. године одбијена је жалба туженог и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, позивајући се на члан 404. Закона о парничном поступку.

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11 ... 18/20), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено побијаном пресудом је поништај уговора о поклону. Побијана одлука којом је усвојен тужбени захтев донета је уз правилно тумачење материјалног права и у складу са судском праксом и правним схватањима. Мада се ревизија формално позива на законске разлоге за примену одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, иста је усмерена на разрешење конкретног спора у којој се указује на битне повреде одредаба парничног поступка и погрешно утврђено чињенично стање, што није разлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. Закона о парничном поступку, због чега је одлучено као у првом ставу изреке.

На основу изнетог Врховни касациони суд налази да у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, из чега произилази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, па је одлучено као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари ради поништаја уговора о поклону поднета је 01.07.2016. године, а вредност предмета спора означена у поднеску од 12.07.2016. године је 50.000 динара.

Како вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у другом ставу изреке.