Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4005/2022
20.04.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић, Бисерке Живановић, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиља АА и ББ, обе из ..., чији је пуномоћник Немања Ковачевић, адвокат из ..., против туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље АА, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду Гж 5749/19 од 17.03.2021. године, у седници од 20.04.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље АА изјављена против пресуде Вишег суда у Београду Гж 5749/19 од 17.03.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 17786/18 од 26.02.2019. године, ставом првим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље АА да јој тужени исплати мање исплаћени износ припадајуће пензије због умањења на име доставе на кућну адресу за период од 22.10.2015. године до 22.10.2018. године, укупно 5.000,00 динара са законском затезном каматом на појединачне месечне износе од доспелости до исплате. Ставом другим изреке одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље ББ. Ставом трећим изреке одеређено је да свака странка сноси своје трошкове поступка. Ставом четвртим изреке тужиља АА ослобођена је плаћања судских такси.

Пресудом Вишег суда у Београду Гж 5749/19 од 17.03.2021. године, ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба тужиља и потврђена је првостепена пресуда у ставовима првом, другом и трећем изреке. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиља за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужиља АА је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права из из разлога прописаним чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. важећег Закона о парничном поступку – ЗПП. Наиме, нижестепене пресуде донете су у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда у предметима са истим чињеничним и правним основом, па нема разлога за изузетну дозвољеност ревизије у смислу наведене законске одредбе. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.