Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 406/2023
29.05.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Татјане Миљуш и Јасмине Стаменковић, чланова већа, у парници тужиoца „Neva Dimi Exim export-import“ ДОО Београд, чији је пуномоћник Милош Илић, адвокат из ..., против тужене АА из ..., чији је пуномоћник Далиборка Милићевић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 4938/21 од 24.03.2022. године, у седници одржаној 29.05.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 4938/21 од 24.03.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гж 4938/21 од 24.03.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу П 1908/20 од 03.03.2021. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и одлучено да остаје на снази решење о извршењу Основног суда у Крагујевцу И Ив 556/19 од 19.07.2019. године у делу којим је тужена обавезана да тужиоцу на име дуга исплати 7.079,32 динара са законском затезном каматом од 12.04.2018. године, као дана падања у доцњу, до исплате као и трошкове извршења од 6.633,00 динара. Ставом другим изреке, тужена је обавезана да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка од 24.400,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Гж 4938/21 од 24.03.2022. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11... 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, а не постоји потреба новог тумачења права. О основаности тужбеног захтева, одлучено је уз примену материјалног права које не одступа од правног схватања израженог у одлукама Врховног суда у којима је одлучивано о захтевима са чињеничним стањем као у овој правној ствари, а тиче се примене одредаба чланова 542, 543. и 544. Закона о облигационим односима. У конкретном случају ради се о парници ради дуга, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају. Посебном ревизијом не може се побијати правноснажна пресуда због погрешне оцене изведених доказа (чиме се заправо оспорава утврђено чињенично стање). Тужена у ревизији није пружила доказ о постојању различитих одлука у истој чињеничној и правној ситуацији као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова, па није испуњен законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе. Из наведеног разлога је одлучено као у ставу првом изреке.

Преузмите документ у ПДФ формату