Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4116/2022
20.04.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судијa: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић, Драгане Бољевић, Бранке Дражић и Данијеле Николић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Петар Јовчић, адвокат из ..., против туженог ЈП „Водовод“ Врање, кога заступа пуномоћник Александра Стошић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1119/21 од 01.12.2021. године, на седници одржаној 20.04.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној као изузетно дозвољеној, против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1119/21 од 01.12.2021. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 1119/21 од 01.12.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Врању Гж 1119/21 од 01.12.2021. године, у делу који се ревизијом побија ставом другим изреке, преиначена је пресуда Основног суда у Врању П 2092/19 од 22.02.2021. године, тако што је укинут платни налог Основног суда у Врању Пл.бр. ../19 од 17.09.2019. године за износ главног дуга од 6.000,00 динара, са законском затезном каматом од 17.05.2019. године до исплате на име накнаде за пружене адвокатске услуге по рачуну бр. ../2019 од 08.05.2019. године, као и за износ од 7.900,00 динара на име трошкова издавања платног налога, и одбијен тужбени захтев за исплату наведених износа. Ставом трећим изреке другостепене пресуде преиначено је решење о трошковима поступка садржано у првостепеној пресуди, тако што је обавезан тужени да исплати тужиоцу по том основу износ од 30.000,00 динара, са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, сходно члану 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13 – УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за одбијање тужбеног захтева. Наиме, предмет тражене судске заштите је исплата накнаде за пружене адвокатске услуге у предмету Основног суда у Врању Р4 И 4223/08, а другостепеном пресудом је првостепена пресуда преиначена и тужбени захтев одбијен, пошто је утврђено да тужилац није имао пуномоћје за подношење приговора ради убрзања поступка у означеном предмету и да је приговор из тог разлога одбачен, као изјављен од неовлашћеног лица. Сходно наведеном, спорно правно питање у погледу трајања уговора о заступању који су странке закључиле и питање да ли је овлашћено лице код туженог, као властодавца, поверио тужиоцу као пуномоћнику да предузима одређене правне радње у поступку или је такво пуномоћје изостало, везано је за конкретно чињенично стање и решавање спорног односа странака. Образложење побијане пресуде за одлуку о одбијању тужбеног захтева не одступа од досадашњег тумачења и примене материјалног права, у вези са законским разлозима датим за одбијање тужбеног захтева, тако да не постоји потреба за новим тумачењем права. Тужилац уз ревизију није доставио одговарајуће одлуке о постојању различитих судских одлука у чињеничној и правној ситуацији која постоји и у конкретном случају и о супротном пресуђењу судова о захтеву као што је конкретан, па није испуњен законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе.