Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 4140/2024
13.03.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужиоца Центра за социјални рад „Ћуприја“ у Ћуприји, кога заступа пуномоћник Славко Кнежевић, адвокат из ..., против тужене АА из ..., коју заступа Марко Ђурђевић, адвокат из ..., ради делимичног лишења родитељског права, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Јагодини Гж2 47/23 од 20.10.2023. године, у седници одржаној 13.03.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Јагодини Гж2 47/23 од 20.10.2023. године.
ОДБИЈА СЕ захтев тужене за накнаду трошкова ревизијског поступка.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Параћину, Судска јединица у Ћуприји П2 415/19 од 31.05.2023. године, одбијен је као неоснован предлог тужиоца за враћање у пређашње стање из поднеска од 29.11.2021. године.
Решењем Вишег суда у Јагодини Гж2 47/23 од 20.10.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђено првостепено решење.
Против правноснажног решења у другом степену, тужилац је изјавио ревизију из свих законских разлога.
Тужена је поднела одговор на ревизију. Трошкове ревизијског поступка је тражила и определила.
Оцењујући дозвољеност изјављене ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 1. и 6. Закона парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 10/23), Врховни суд је оценио да ревизија тужиоца није дозвољена, јер је изјављена против одлуке против које се по закону не може изјавити.
Побијаним другостепеним решењем је потврђено првостепено решење којим је одбијен предлог за враћање у пређашње стање, које не спада у категорију решења против којих је ревизија увек дозвољена у смислу члана 420. став 3,4. и 5. ЗПП.
Дозвољеност ревизије изјављене против таквог другостепеног решења цени се сходно члану 420. став 1. ЗПП, којим је прописано да се ревизија може изјавити против решења другостепеног суда којим се поступак правноснажно окончава.
Ревизија против наведеног решења, односно одлуке другостепеног суда којим је оно потврђено, није дозвољена, јер се таквим решењем поступак правноснажно не окончава.
На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Захтев тужене за накнаду трошкова састава одговора на ревизију, одбијен је на основу члана 154. став 1. ЗПП, јер одговор на ревизију није потребан ради вођења парнице, па је одлучено као у ставу другом изреке.
Председник већа-судија,
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић