Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду применом одредбе члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/2011...18/2020) и утврдио да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Осим наведене битне повреде, ревизијски разлог у смислу члана 407. став 1. ЗПП могу бити битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачке 6, 8, 10 и 11 овог Закона, под условом да су истицане у жалби, односно да су учињене у поступку пред другостепеним судом, битне повреде парничног поступка из члана 374. став 1. овог Закона које су учињене у поступку пред другостепеним судом и прекорачење тужбеног захтева само ако је та повреда учињена у поступку пред другостепеним судом.

Ревизијом се неосновано указује да је другостепени суд одлучујући о жалби туженог преиначио првостепену пресуду тако што је преузео улогу пуномоћника тужиоца у поступку и извршио објективно преиначење тужбе и на основу тих радњи преиначио првостепену пресуду на штету туженог, на тај начин поступајући противно одредби члана 395. ЗПП.

Наведене битне повреде поступка нема. У конкретном случају, није учињена битна повреда поступка у виду прекорачење тужбеног захтева у смислу члана 393. истог Закона.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите и тужбеног захтева који гласи на повраћај зајма од 15.000 евра са каматом од доцње 18.11.2020. године, а који захтев од стране туженог после уручења тужбе путем МУП-а 13.09.2021. године, није оспорен, те садржину пресуде због пропуштања којом је тужени обавезан на исплату траженог износа са законском затезном каматом од 18.11.2020. године до исплате, као и садржину и разлоге на којима је заснована пресуда другостепеног суда, по налажењу Врховног касационог суда побијана пресуда другостепеног суда је правилна и на закону заснована. У оквиру правилне примене материјалног права, другостепени суд је преиначио првостепену пресуду тако што је у складу са одредбом члана 395. Закона о облигационим односима обавезао туженог да износ дуга од 15.000 евра исплати у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, са законском затезном каматом од 18.11.2020. године у складу са чланом 4. став 1. Закона о затезној камати, такође у динарској противвредности. Тиме није прекорачен тужбени захтев који гласи на исплату 15.000 евра са законском затезном каматом од 18.11.2020. године до исплате, дакле гласи на новчану обавезу, неоспорену од стране туженог у поступку пред првостепеним судом, а која се испуњава у домаћем новцу према курсу који важи у тренутку испуњења обавезе, како је прописано императивном одредбом члана 395. Закона о облигационим односима.

Ревизија туженог није основана у наводима да је другостепена пресуда донета на његову штету, имајући у виду да је донета по његовој жалби и жалбеном истицању у којем се позвао на члан 395. ЗОО, законску одредбу коју је другостепени суд правилно применио. У питању није преседан у судској пракси, како се то у ревизији наводи, нити је другостепени суд преузео на себе овлашћење да по сопственом нахођењу мења тужбени захтев у корист странке, јер суд то не чини, већ одговарајућом применом материјалног права доноси одлуку о жалби у садржини таквој да не штети странци која се жалила.

Остали наводи ревизије остају без утицаја. У побијаној пресуди другостепеног суда дати су разлози неприхватања жалбеног оспоравања испуњености услова за доношење пресуде због пропуштања применом члана 350. ЗПП, која се по жалби не може побијати због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања (члан 373. став 2. ЗПП), а такође са тог разлога ни ревизија се не може изјавити, насупрот изричито прописаног у одредби члана 407. став 2. истог Закона.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 414. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић