Рев 4194/2019 3.1.1.4.6

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4194/2019
17.06.2020. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ, обојице из ..., које заступа пуномоћник Душан Димитријевић, адвокат из ..., против туженог „Тигар“ АД из Пирота, као правног следбеника Стамбено-кредитне задруге „Тигар“ из Пирота, чији је пуномоћник Славољуб Станковић, адвокат из ..., ради својине, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 7508/2018 од 06.06.2019. године, у седници већа од 17.06.2020. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 7508/2018 од 06.06.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пироту П 2913/16 од 02.10.2018. године, усвојен је тужбени захтев тужилаца, па је утврђено да је отац тужилаца сада пок. ВВ стекао право својине по основу купопродаје на непокретностима у ..., у листу непокретности број ... КО ... град као земљиште под зградом – објектом у површини од 71м², земљиште под зградом – објектом површине од 30м², земљиште уз зграду – објекат у површини од 173м², породична стамбена зграда у површини од 73м² и помоћна зграда у површини од 32м², све на кп. број .../... КО ..., да је напред наведена имовина у тренутку смрти била приватна својина пок. ВВ и да су тужиоци наведену имовину као законски наследници пок. ВВ наследили у својину у обиму удела од по ½, те је обавезан тужени „Тигар“ АД из Пирота да им као правни следбеник Стамбено-кредитне задруге „Тигар“ из Пирота ово право призна и трпи да се тужиоци на основу ове пресуде код Службе за катастар непокретности у Пироту упишу као сувласници непокретности са по ½. Тужени је обавезан да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 94.622,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 7508/2018 од 06.06.2019. године, преиначена је пресуда Основног суда у Пироту П 2913/16 од 02.10.2018. године, тако што је тужбени захтев тужилаца према туженом одбијен као неоснован. Тужиоци су обавезани да туженом накнаде трошкове парничног поступка у износу од 58.900,00 динара.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужиоци су благовремено изјавили ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Тужени је доставио одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду на основу чл. 408. и 403. став 2. тачка 2. ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 87/18) Врховни касациони суд је нашао да је ревизија тужилаца неоснована.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју овај суд пази по службеној дужности, нити је у поступку пред другостепеним судом учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 211. ЗПП јер је другостепени суд правилно оценио одредбе закона о нужном супарничарству. Због чињеничног стања ревизија се по члану 407. став 2. ЗПП у овом случају не може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, правни претходници тужилаца сада пок. ВВ је са правним претходником туженог Стамбено-кредитном задругом „Тигар“ из Пирота, закључио уговор о преносу стана у власништво, 04.05.1968. године. Предмет наведеног уговора је трособан стан у ... у тзв. Тигровом насељу за купопродајну цену од 55.904,18 динара. Уговор није оверен од суда, али је у целости реализован, тако што је купац исплатио купопродајну цену, а продавац предао купцу непокретност у државину. Како је у тренутку своје смрти сада пок. ВВ код надлежне Службе за катастар непокретности био уписан као држалац објекта и земљишта на коме је Република Србија уписана као власник, то су правноснажним решењем Општинског суда у Пироту О 269/00 од 31.07.2001. године тужиоци АА и ББ оглашени за његове законске наследнике на предметној непокретности са по ½, али по основу тог решења нису могли да се упишу као власници непокретности код Службе за катастар непокретности. У намери да реше питање својине сада покојни отац тужилаца је у својству предлагача поднео јавном бележнику у ... предлог за поравнање са туженим као противником предлагача 29.10.2015. године, али тужени није пристао да исти закључи. Парцелацијом из 1967. године настала је кп. број .../... уписана на име ВВ, с тим што основ уписа није познат. Приликом израде катастра непокретности за КО ... на кп. број .../... земљиште и објекти уписани су у лист непокретности ... на име Републике Србије, држалац ВВ, а по основу употребне дозволе од 25.01.1967. године. По решењу о наслеђивању од 31.07.2001. године уписана је промена права на непокретностима на кп. број .../..., те су земљиште и објекти уписани на име Републике Србије, држаоци ББ и АА са по ½. У поступку је утврђено да је приликом израде катастра непокретности 2010. године парцела .../... уписана на Републику Србију, док је пок. ВВ уписан као држалац, као и да је након тога извршена промена уписа према оставинском решењу, а како је наведено. Објекти на парцели немају грађевинску и употребну дозволу, а што се тиче решења Секретаријата за привреду Скупштине општине Пирот за које тужиоци тврде да је представљало употребну дозволу оно се не односи на објекте на парцели број .../... с обзиром да се у решењу не спомиње број те парцеле. По фактичком стању на кп. број .../... изграђена су још три помоћна објекта, надстрешњица, шупа за дрва и сушара које у катастарском операту нису евидентирани.

Полазећи од напред утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је нашао да је тужбени захтев тужилаца основан, односно да су тужиоци стекли право својине на спорној непокретности путем одржаја, док је другостепени суд преиначио првостепену пресуду и тужбени захтев одбио као неоснован, сматрајући да је у овој парници морала бити обухваћена као нужни супарничар Република Србија, с обзиром да се према стању у катастру непокретности исте воде на њу.

Правилно је закључио другостепени суд да је у конкретном случају због непотпуне пасивне легитимације тужбени захтев тужилаца неоснован.

Одредбом члана 211. ЗПП је прописано да нужно супарничарство постоји ако по закону или због природе правног односа тужбом морају да се обухвате сва лица која су учесници материјално-правног односа, а ако сва та лица нису обухваћена тужбом као странке, суд ће да одбије тужбени захтев као неоснован, с тим што о нужном супарничарству суд води рачуна по службеној дужности.

Тужиоци у ревизији истичу да је предмет спора у овом случају било утврђење права својине на стану. Међутим, из садржине тужбеног захтева о коме су нижестепени судови одлучивали, такво нешто не прозилази већ, како је то правилно закључио и другостепени суд, ради се о праву својине на земљишту под зградом, породичној стамбеној згради и помоћној згради, све на кп. број .../... КО ... . Како је неспорно да се у катастру непокретности земљиште у конкретном случају са објектима води на Републику Србију као власника, а на тужиоце као држаоце, то је несумњиво правилан став другостепеног суда да је у овој парници као тужена морала бити обухваћена Република Србија, с обзиром да је учесник материјалноправног односа који се разрешава у овој парници. Како то није урађено, то је и правилна одлука другостепеног суда којом је тужбени захтев одбијен, а самим тим и ревизија тужилаца је неоснована, због чега је и одлучено као у изреци на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа судија

Божидар Вујичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић