Рев 4197/2020 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4197/2020
23.03.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиоца – противтуженог „СРБ-АНКАД“ доо Бачки Јарак, чији је пуномоћник адвокат Драган Миљеновић из ..., против туженог – противтужиоца АА из ..., чији је пуномоћник адвокат Душан Ђурђев из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца - противтуженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 4688/17 од 27.11.2019. године, у седници одржаној 23.03.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца - противтуженог изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 4688/17 од 27.11.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П 1479/2015 од 07.06.2017. године, ставом првим изреке, тужбени захтев тужиоца делимично је усвојен и обавезан тужени да тужиоцу исплати износ од 2.000 евра у динарској противвредности по најповољнијем курсу на дан исплате, са припадајућом законском затезном каматом почев од 30.07.2010. године до коначне исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 195.520,00 динара, са законском затезном каматом од 07.06.2017. године до исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка преко досуђеног износа од 195.520,00 динара до потраживаног износа до 237.520,00 динара, као и захтев тужиоца за накнаду законске затезне камате на износ од 2.000 евра почев од 30.07.2010. године до коначне исплате. Ставом четвртим изреке, противтужбени захтев тужиоца који гласи: „Обавезује се тужилац да туженом исплати износ од 178.500,00 динара са законском затезном каматом почев од 20.04.2011. године до коначне исплате, као и да тужилац туженом надокнади трошкове парничног поступка“ је одбијен.

Пресудом Вишег суда у Новом Саду Гж 4688/17 од 27.11.2019. године, ставом првим изреке, усвојена је жалба туженог – противтужиоца и првостепена пресуда укинута. Ставом другим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца – противтуженог и обавезан тужени – противтужилац да тужиоцу – противтуженом исплати износ од 2.000 евра у динарској противвредности по најповољнијем курсу на дан исплате, са законском затезном каматом од 30.08.2010. године до коначне исплате, док је одбијен део тужбеног захтева за исплату законске затезне камате на главницу за период од 30.07.2010. године до 29.08.2010. године. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени – противтужилац да тужиоцу – противтуженом на име накнаде трошкова првостепеног поступка исплати износ од 153.504,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности до исплате, док је одбијен део захтева за исплату законске затезне камате на трошкове парничног поступка од правноснажности до извршности пресуде. Ставом четвртим изреке, делимично је усвојен противтужбени захтев туженог – противтужиоца и обавезан тужилац – противтужени да туженом – противтужиоцу исплати износ од 114.542,34 динара са законском затезном каматом почев од 07.06.2017. године до коначне исплате и обавезан је тужилац – противтужени да туженом – противтужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 91.138,00 динара. Ставом петим изреке, одбијен је део противтужбеног захтева од туженог – противтужиоца преко досуђеног износа од 114.542,34 динара до траженог износа од 178.500,00 динара са законском затезном каматом почев од 20.04.2011. године до исплате, као и део противтужбеног захтева који се односи на законску затезну камату на досуђени износ од 108.445,30 динара почев од 20.04.2011. године па до 07.06.2017. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац – противтужени је благовремено изјавио ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11...18/20), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, док према члану 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Предмет тужбеног и противтужбеног захтева је исплата. Тужба у овој правној ствари поднета је 23.05.2011. године ради исплате износа од 2.000 евра, а противтужба 30.05.2011. године ради исплате износа од 178.500,00 динара.

Решењем првостепеног суда донетим на рочишту за главну расправу од 27.08.2012. године спојене су парнице П 6595/11 и П 5078/11 и одређено да ће се поступак водити под пословним бројем П 6595/11 (сада П 1479/2015).

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору, у коме вредност предмета спора, како по тужби, тако и по противтужби, а који износи се не сабирају, очигледно не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС како на дан подношења тужбе, тако и противтужбе, то значи да се ради о спору мале вредности, у коме ревизија није дозвољена, те је ревизија тужиоца – противтуженог недозвољена применом члана 479. став 6. ЗПП.

Без обзира што је одлука о тужбеном захтеву тужиоца – противтуженог преиначена у делу који се односи на почетак припадајуће законске затезне камате на досуђени износ и што је одлука о противтужбеном захтеву туженог – противтужиоца преиначена усвајањем његовог тужбеног захтева, у ком случају би по измењеном члану 403. став 2. тачка 2. ЗПП ревизија била увек дозвољена, у овом случају ревизија није дозвољена јер је у посебној глави Закона о парничном поступку која регулише поступак у спору мале вредности, прописано да ревизија у овим случајевима није дозвољена, па специјално правило искључује примену општих правила (члан 467. ЗПП).

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић