Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиља AA, ББ, ВВ, ГГ и мал. ДД, коју заступа законски заступник ЕЕ, свих из ..., село ..., чији је заједнички пуномоћник Ђорђе Бендић, адвокат из ..., против тужених ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ и ЗЗ, свих из ..., село ..., чији је заједнички пуномоћник Мерсудин Алагић, адвокат из ..., ради утврђења непостојања права службености пролаза, одлучујући о ревизији тужених изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 258/21 од 01.03.2021. године, у седници одржаној 15.09.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужених изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 258/21 од 01.03.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Прибоју П 56/2018 од 28.10.2020. године, ставом првим и другим изреке делимично је усвојен тужбени захтев, па је утврђено да тужени немају право службености пролаза путем који се пружа преко њихових послужних парцела бр. .., .. и .. правцем југоисток-северозапад, у мерама и границама ближе одређеним у овом ставу изреке, које парцеле су уписане у ЛН .. КО ..., ширине пута 3м, а води до повласних парцела тужених ЗЗ и ЖЖ кат.парц. бр. .., .. и .. уписане у ЛН .. КО .. и повласне парцеле туженог ЂЂ кат.парц. бр. .. уписане у ЛН .. КО ..., те је туженима забрањено да пролазе спорним путем, док је одбијен тужбени захтев у делу за ширину наведеног пута за још 1м. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев у односу на тужену ЕЕ. Ставом четвртим изреке обавезани су тужени ЂЂ, ЖЖ и ЗЗ да тужиљама солидрано накнаде трошкове парничног поступка од 794.750,00 динара. Ставом петим изреке обавезане су тужиље да туженој ЕЕ солидарно накнаде трошкове поступка од 216.800,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 258/21 од 01.03.2021. године, ставом првим изреке одбијене су жалбе тужиља и тужених ЂЂ, ЖЖ и ЗЗ и потврђена је првостепена пресуда у ставовима првом и трећем изреке. Ставом другим изреке преиначено је решење о трошковима поступка садржано у ставовима четвртом и петом изреке првостепене пресуде па су обавезани тужени ЂЂ, ЖЖ и ЗЗ да тужиљама солидарно накнаде трошкове парничног поступка од 894.750,00 динара, а тужиље су обавезане да туженој ЕЕ солидарно накнаде трошкове поступка од 8.725,00 динара. Ставом трећим изреке одбачена је као недозвољена жалба тужене ЕЕ изјављена на став први изреке првостепене пресуде. Ставом четвртим изреке одбијен је захтев тужиља за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени су изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ број 72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради утврђења непостојања права службености пролаза поднета је 16.03.2015. године. У тужби није означена вредност предмета спора, нити је то учињено до окончања поступка пред првостепеним судом али је одређена судска такса на тужбу и првостепену пресуду од по 1.900,00 динара.

У конкретној правној ствари се ради о спору у коме се тужбени захтев односи на неновчано потраживање, при чему вредност предмета спора није одређена ни у тужби, а ни током поступка, те да је такса на тужбу и првостепену пресуду одређена у висини од по 1.900,00 динара. Према становишту Врховног касационог суда, када вредност предмета спора није означена у тужби нити је означена или утврђена накнадно до правноснажног окончања поступка, вредност предмета спора се утврђује према одређеној, односно наплаћеној судској такси. Таксеном тарифом – тарифни број 1. Закона о судским таксама (''Сл. гласник РС'' бр. 28/94....95/18), прописано је да се такса у износу од 1.900,00 динара плаћа за тужбу према вредности предмета спора до 10.000,00 динара.

Имајући у виду да је такса на тужбу одређена у износу који одговара вредности предмета спора до 10.000,00 динара, што представља износ који не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд оценио да ревизија није дозвољена, применом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

Из наведени разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија
Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић