Против правноснажног другостепеног решења извршни поверилац је због погрешне примене материјалног права благовремено изјавио ревизију са предлогом да се сходно члану 404. ЗПП иста размотри као изузетно дозвољена.

Чланом 404. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интреса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Чланом 420. ЗПП прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан.

Према образложењу побијаног решења, предлог за извршење дана 19.10.2021. године, поднет је на основу пресуде Другог основног суда у Београду П 33371/13 од 02.03.2017. године, снабдевен повредом правоснажности са датумом 04.05.2017. године, Противно члану 59. став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу, који прописује дужност извршног повериоца да уз предлог за извршење приложи оригинал, оверену копију или препис извршног наслова са клаузулом извршности, извршни поверилац је извршну исправу доставио само са клаузулом правоснажности. Како је чланом 78. став 3. Закона о извршењу и обезбеђењу прописана дужност другостепеног суда да по службеној дужности пази да ли је решење о извршењу донето на основу извршне исправе, Виши суд у Пожаревцу је жалбом побијано решење Основног суда у Пожаревцу ИИ 938/21 од 22.10.2021. године укинуо и предлог за извршење одбацио као непотпун.

Врховни касациони суд је на основу изложеног стања у списима оценио да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији извршног повериоца као изузетно дозвољеној, јер нема потребе да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана. Меродавно право примењено од стране другостепеног суда не одступа од постојеће праксе судова, па не постоји ни потреба разматрања посебне ревизије у циљу уједначавања судске праксе, или ради новог тумачења права, јер примењена правна норма на јасан начин уређује питање потпуности судске пресуде, као извршне исправе предвиђене чланом 41. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“ број 106/15...54/19).

Сходно датој правној аргументацији, применом члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Разматрајући изјављену ревизију сходно члану 420. став 1. и 2. ЗПП који регулише дозвољеност ревизије против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена у смислу члана 27. Закона о извршењу и обезбеђењу.

Чланом 27. ЗИО прописано је да против правноснажног решења нису дозвољени ни ревизија ни понављање поступка, као ванредни правни лекови, сагласно чему је сходно члану 410. став 1. ЗПП одлучено као у другом ставу изреке.

У складу са одлукама садржаним у првом и другом ставу изреке, сходно члану 165. став 1. ЗПП, извршном повериоцу нису досуђени трошкови ревизијског поступка.

Председник већа-судија

Марина Милановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић