Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Гордане Комненић и Зоране Делибашић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Саша Петровић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарства правде, Привредног суда у Крагујевцу, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Крагујевцу, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гжрр 455/20 од 28.07.2020. године, на седници оджаној 10.02.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гжрр 455/20 од 28.07.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Крагујевцу Гжрр 455/20 од 28.07.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу Прр 2726/19 од 21.02.2020. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев и тужена обавезана да тужиоцу исплати на име новчаног обештећења због повреде права на суђење у разумном року износ од 900 евра у динарској противвредности на дан исплате према средњем курсу Народне банке Србије. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца преко досуђеног износа до укупно потраживаног износа од 2.000 евра, за износ од још 1.100 евра у динарској противвредности на дан исплате према средњем курсу Народне банке Србије. Ставом трећим изреке, одбачен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се обавеже тужена да му исплати износ од 30.000,00 динара на име трошкова насталих пред привредним судом у Крагујевцу Р4 Ст 3166/2019 и то трошкове приговора састављеног од стране адвоката, са припадајућом каматом. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 13.500,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Гжрр 455/20 од 28.07.2020. године, одбијене су као неосноване жалбе тужиоца и тужене и првостепена пресуда потврђена.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиоца као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14). Тужиоцу је нижестепеним пресудама досуђена накнада штете због повреде права на суђење у разумном року, чија висина зависи од околности сваког конкретног случаја, па у том смислу нема потребе за уједначавањем судске праксе, као ни осталих разлога за изузетну дозвољеност ревизије, а због битне повреде поступка посебна ревизија се не може поднети. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужбом од 23.12.2019. године тужилац је тражио накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року у износу од 2.000 евра.

С обзиром да се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази 3.000 евра, ради се о спору мале вредности у смислу члана 468. став 1. ЗПП, а чланом 479. став 6. ЗПП, прописано је да ревизија у спору мале вредности није дозвољена.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке, на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић