Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 3510/17 од 31.08.2017. године ставом првим изреке преиначена је пресуда Основног суда у Прокупљу П 965/16 од 07.07.2016. године тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиоца да се у корист кат. парц. број ... по листу непокретности ... КО ... и мини хидроелектране на истој парцели, конституише право службености постављења цевовода за спровођење речне воде за наводњавање мини хидроелектране на дубини од 80 cm до 150 cm, са пресеком бетонског цевовода од 800 mm, са правом одржавања цевовода испод послужних парцела тужених и то у дужини од цца 1536,25 метара на кат. парц. број ... по листу непокретности КО ..., у дужини од цца 394 метара на кат. парц. број ... по листу непокретности ... КО ..., у дужини од цца 115,2 метара на кат. парц. број ... по листу непокретности број ... КО ..., у дужини од цца 468,9 метара на кат. парц. број ... по листу непокретности број ... КО ..., у дужини од цца 169,4 метара на кат. парц. број ... по листу непокретности број ... КО ..., у дужини од цца 326 метара на кат. парц. број ... по листу непокретности ... КО ..., у дужини од цца 171,5 метара на кат. парц. број ... по листу непокретности број ... КО ..., у дужини од цца 995 метара на кат. парц. број ... по листу непокретности број ... КО ..., у дужини од цца 253 метара на кат. парц. број ... по листу непокретности број ... КО ..., те да се обавежу тужени да ово право постављење цевовода признају и трпе. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца да се обавеже да туженима на име накнаде за конституисање службености исплати: Републици Србији износ од 375.830,00 динара, АА износ од 15.840,00 динара, ББ износ од 135,00 динара, ВВ износ од 405,00 динара, ГГ износ од 135,00 динара, ДД износ од 135,00 динара, ЂЂ износ од 203,00 динара, ЕЕ износ од 405,00 динара и ЖЖ износ од 203,00 динара. Ставом трећим изреке обавезан је тужилац да туженом ЕЕ из ... на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 57.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП учињене пред другостепеним судом и због погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о изјављеној ревизији на основу члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/18) Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиоца није основана.

У спроведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности, а у поступку пред другостепеним судом није дошло до пропуста у примени или погрешној примени које од одредаба овог закона, па нема ни повреде из члана 374. став 1. ЗПП, на коју се ревизијом тужиоца указује.

Према утврђеном чињеничном стању тужилац је власник кат. парц. број ... КО ..., Општина ..., уписане у лист непокретности број ... КО ..., на којој парцели је предвиђена изградња мини хидроелектране „...“. За изградњу мини хидроелектране на предметној парцели тужилац је добио локацијску дозволу од стране Општинске управе-Одељење за урбанизам, стамбено-комуналне послове и грађевинарство Општине Прокупље број 350- 64/2011-05, као и решење о издавању водне сагласности од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде број 325-04-00740/2012-07 од 21.11.2012. године. Ради коришћења наведене мини хидроелектране потребно је конституисати службеност постављењем бетонског цевовода ради провођења речне воде испод парцела различитих власника, а са којима је тужилац већином постигао споразум о конституисању службености мимо суда. Постављеним тужбеним захтевом тужилац тражи конституисање службености у корист повласне парцеле – у власништву тужиоца, постављењем цевовода испод парцела тужених, а у складу са трасом предвиђеним главним пројектом.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је усвојио тужбени захтев тужиоца и конституисао право службености у корист повласне парцеле, закључивши да је ради коришћења мини хидроелектране тужиоца неопходно да се конституише право службености на послужним парцелама тужених и то постављењем бетонског цевовода испод површине катастарских парцела тужених, јер не постоји други и повољнији начин, а наведени начин најмање оптерећује послужна добра, сходно одредабама члана 49, 50. и 53. Закона о основама својинско правних односа, истовремено обавезавши тужиоца да туженима на име накнаде за конституисање службености исплати новчане износе наведене у ставу другом изреке пресуде.

Одлучујући о жалби туженог ЕЕ, другостепени суд је нашао да је погрешан закључак првостепеног суда којим је установљено право службености у корист повласне парцеле у власништву тужиоца, због чега је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев позивајући се на одредбу члана 211. ЗПП.

По налажењу Врховног касационог суда тужбени захтев тужиоца није основан због недостатка пасивне легитимације.

Одредбом члана 211. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да нужно супарничарство постоји ако по закону или због природе правног односа тужбом морају да се обухвате сва лица која су учесници материјално правног односа. Ставом 2. одредбе закона прописано је да ако сва лица из става 1. тог става нису обухваћена тужбом, као странке, суд ће да одбије тужбени захтев као неоснован. Ставом 3. наведене одредбе прописано је да о нужном супарничарству суд води рачуна по службеној дужности.

Како су у конкретном случају, поред лица означених у тужби, као корисници парцела у државној својини, са одређеним уделом уписани ЈП „Србија шуме“ у уделу 2300/12943 и Предузеће за запошљавање и рехабилитацију инвалидних лица „ЗЗ“ д.о.о. у уделу 2106/12943, а исти нису обухваћени тужбом, то на страни тужених нема потпуне пасивне легитимације.

Стога, по оцени Врховног касационог суда, правилно је поступио другостепени суд када је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев тужиоца. Наиме, у конкретном случају сви власници послужних добара су јединствени и нужни супарничари, јер спор мора да се реши на једнак начин према свима. Уставновљено право службености као стварно право делује према свима, па и према корисницима послужних парцела које се налазе у својини Републике Србије.

Неосновано је позивање тужиоца у ревизији на чињеницу да ЈП „Србија шуме“ и Предузеће за запошљавање и рехабилитацију инвалидних лица „ЗЗ“ д.о.о. нису власници послужног добра, већ само корисници истог, односно да су наведене парцеле у својини Републике Србије, због чега нису ни морали бити обухваћени тужбом, обзиром да сходно цитираној законској одредби, у конкретном случају постоји нужно супарнчарство свих лица која су учесници материјалог правног односа, односно како власника тако и корисника послужних парцела, које се налазе у својини Републике Србије, те установљено право службености као стварно право делује према свима, односно у конкретном случају и према корисницима послужних парцела - ЈП „Србија шуме“ и Предузеће за запошљавање и рехабилитацију инвалидних лица „ЗЗ“ д.о.о. због чега је правилно другостепени суд, обзиром да наведена лица нису обухваћена тужбом, одбио тужбени захтев као неоснован из разлога непостојања потпуне пасивне легитимације.

Наводи тужиоца о погрешној примени материјалног права се стога не могу прихватити као основани.

Остали наводи из ревизије тужиоца нису од таквог значаја да могу довести до другачије одлуке суда.

Из напред изложених разлога, применом члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић