У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Јован Станојевић, адвокат из ..., против тужених Општине Власотинце и Општине Црна Трава, чији је заступник Општински правобранилац из Власотинца, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 969/18 од 22.02.2018. године, на седници одржаној 30.06.2020. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца, изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 969/18 од 22.02.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Виши суд у Лесковцу, пресудом П 252/16 од 30.10.2017. године, одбио је као неоснован тужбени захтев тужиоца, којим је тражио да се тужени обавежу да солидарно исплате тужиоцу на име накнаде материјалне штете коју су му причинили спречавањем градње мини хидроцентрале на реци Власини на парцелама .., .., .. КО ..., Општина Власотинце и то не име утрошених средстава припреме градње и почетка градње водозахвата у кориту износ од 1.354.879,80 динара, са законском затезном каматом на име вештачења од 20.02.2016. године до коначне исплате и на име изгубљене добити за период од 2014. до 2044. године износ од 186.981.477,00 динара. Обавезао је тужиоца да солидарно накнади туженима трошкове парничног поступка у износу од 333.930,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема пресуде под претњом принудног извршења.

Апелациони суд у Нишу, пресудом Гж 969/18 од 22.02.2018. године, одбио је као неосновану жалбу тужиоца и потврдио пресуду Вишег суда у Лесковцу П 252/16 од 30.10.2017. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, из свих законом прописаних разлога.

Тужени су благовремено поднели одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку пред нижестепеним судовима, није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју овај суд пази по службеној дужности, на основу члана 408. ЗПП.

У ревизији је указано на битну повреду одредаба парничног поступка из одредбе члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП. Међутим, због наведене битне повреде одредаба парничног поступка, ревизија се не може изјавити, с обзиром на то да иста није прописана као разлог за изјављивање ревизије одредбама члана 407. став 1. тачка 1-3 ЗПП. Поред тога, према оцени овога суда, ни осталим наводима ревизије у погледу битне повреде одредаба парничног поступка се не доводи у сумњу законитост и правилност побијане пресуде.

Према утврђеном чињеничном стању, Општинско веће Црне Траве је Закључком од 09.10.2007. године, одбило захтев тужиоца за издавање сагласности за изградњу мини хидроелектрана на реци Власини на локацији „ББ“ кп бр. .. КО ..., Општина Црна Трава, из разлога што је тај орган раније дао сагласност другом лицу за исту врсту делатности. Како градња хидроелектране подразумева изградњу водозахвата, цевовода и машинске зграде за смештај турбина и да је у конкретној ситуацији изградња машинске зграде планирана на територији Општине Власотинце, тужилац је поднео захтев Општинском ограну Општине Власотинце за изградњу машинске кућице на кп бр. .., .. и .. КО ..., Општина Власотинце. Решењем Одељења за урбанизам, грађевинске, комунално стамбене, инспекцијске и имовинскоправне послове од 08.09.2008. године, тужилац је добио одобрење за изградњу објекта – машинске кућице, које је постало правноснажно 25.09.2008. године. Исти орган, поступајући по праву надзора, решењем ../08-03 од 29.09.2008. године, је поништио наведено решење, из разлога што је по доношењу спорног решења утврђено да се изградња машинске кућице планира на кат. парцели која припада Општини Власотинце, али да се цевовод и водозахват у дужини од 1300 метара протежу на територији Општине Црна Трава, да је Општина Црна Трава већ донела решење о одобрењу за изградњу мини хидроелектране „ВВ“, те да орган општинске управе Општине Власотинце није стварно надлежан за одлучивање о захтеву тужиоца. Министарство животне средине и просторног планирања, решењем од 21.10.2010. године је поништило предметно решење о поништају број ../08-03 од 29.09.2008. године, после чега је одлучивало о захтеву тужиоца, тако што је акт Одељења за урбанизам, грађевинске, комунално-стамбене, инспекцијске и имовинскоправне послове од 08.09.2008. године, поново огласило ништавим, као и акт о урбанистичким условима истог Одељења од 05.08.2008. године, са разлозима да се ради о решењу чије извршење објективно није могуће, с обзиром на то да предметна управна ствар није била територијално везана за подручје органа који је одлучивао о захтеву, већ да се цевовод и водозахват протежу ван граница његовог подручја. Управни суд, пресудом У 4834/11 од 16.05.2013. године је поништио наведено решење Министарства животне средине и просторног планирања и предмет вратио надлежном органу на поновно одлучивање. Тужилац је наручио главни пројекат за изградњу мини хидроелектране „ББ“ и наставио са прикупљањем потребних дозвола и одобрења ради изградње исте. По прибављеном мишљењу у поступку добијања водопривредних услова, издатог од РХМЗ од 10.12.2007. године, мишљења у поступку добијања водопривредних услова од ЈВП „Морава“ Ниш од 08.02.2008. године, техничких услова за прикупљање мале хидроелектране ПД за дистрибуцију електричне енергије „Југоисток“ ДОО Ниш од 07.05.2008. године, решења Општине Власотинце да није потребна процена утицаја на животну средину од 18.04.2008. године, акта о урбанистичким условима Општине Власотинце од 05.08.2008. године, решења о издавању водопривредних услова Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде од 27.03.2008. године, Уговора о плаћању накнаде за уређење грађевинског земљишта са ЈП Дирекцијом за изградњу Власотинце од 06.09.2010. године, потврде о пријему техничке документације – главног пројекта, издате од Општине Власотинце 12.01.2012. године, техничке контроле главног пројекта мини хидроелектране „ББ“ на Власини из новембра 2008. године и потврде о пријему радова од 25.08.2010. године, тужилац је на територији Општине Црна Трава започео припремне грађевинске радове на изградњи приступног пута, премештању корита реке, ископу темеља и постављању арматуре за водозахват. Поводом предузетих грађевинских радова Општина Црна Трава је донела решење број ../2010-05 од 17.09.2010. године, о затварању градилишта, уз образложење да се припремни радови изводе без грађевинске дозволе, које решење је пресудом Управног суда У 30380/10 од 29.03.2012. године постало коначно и извршно. Основни суд у Лесковцу, пресудом К 1799/11 од 06.02.2015. године, огласио је тужиоца кривим за кривично дело грађења без грађевинске дозволе из члана 219а став 3. у вези става 2. КЗ и условно осудио на казну затвора у трајању од пет месеци и новчану казну у износу од 100.000,00 динара.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, према оцени овога суда, правилно је одбијен тужбени захтев тужиоца, којим је тражио да се обавежу тужени да солидарно исплате тужиоцу на име накнаде материјалне штете спречавањем градње мини хидроцентрале на реци Власини на име утрошених средстава припреме градње и почетка градње водозахвата у кориту износ од 1.354.879,80 динара и на име изгубљене добити за период од 2014. до 2044. године износ од 186.971.477,00 динара, због чега нису од утицаја на другачију одлуку овога суда наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

Одредбом члана 172. став 1. Закона о облигационим односима – ЗОО („Службени лист СФРЈ“, бр.29/78, 39/85, 45/89, 57/89 и „Службени лист СРЈ“, бр.31/93) је прописано да, правно лице одговара за штету коју његов орган проузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењем својих функција. Одредбом члана 172. став 2. ЗОО, да, ако за одређени случај није што друго у закону одређено, правно лице има право на накнаду од лица које је штету скривило намерно или крајњом непажњом.

Незаконитом радњом службеног лица или органа, према оцени овога суда, сматра се поступање супротно закону, другом пропису или општем акту, као и пропуштање да се закон, други пропис или општи акт примени. Неправилан рад службеног лица или органа је чињење или нечињење противно уобичајеном и прописаном начину обављања делатности које штети праву или интересима трећег лица.

Према оцени овога суда, у радњама тужених нема незаконитог и неправилног рада.

Нису од значаја наводи ревизије којима се указује да се другостепени орган после доношења пресуде Управног суда није користио овлашћењем из члана 257. тачка 3. Закона о опште управном поступку, што се може утврдити читањем дописа Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, правног следбеника Министарства које је раније одлучивало, број ../2011-09 од 06.08.2015. године, у коме је наведено да је Министарство нашло да у конкретном случају нема услова за поништај и укидање решења о одобрењу за изградњу Одељења за урбанизам, грађевинске, комунално – стамбене, инспекцијске и имовинско-правне послове Општине Власотинце број ../08 од 08.09.2008. године, односно да нема услова да ово Министарство по службеној дужности покрене поступак за поништај решења на основу службеног надзора и да је у истом допису наведено да је решење постало коначно и правноснажно по протеку рока од 15 дана за изјављивање жалбе, односно 25.09.2008. године, те да јасно произлази да ово решење производи правно дејство почев од дана доношења и да никада није правноснажно оглашено ништавим или поништено. Ово из разлога, како то закључује другостепени суд, да то што је Општински орган Општине Власотинце на основу службеног надзора поништио своје решење од 08.09.2008. године, којим је тужиоцу издато одобрење за изградњу објекта машинске кућице, не представља основ за одговорност тужене, имајући у виду да је у поступку утврђено да је ово решење о оглашавању ништавим решења о одобрењу за градњу поништено у управном поступку као незаконито од стране надлежног Министарства, после чега је то Министарство одлучивало о захтеву тужиоца и да то што је пресудом Управног суда од 16.05.2013. године, усвојена жалба тужиоца и поништено решење Министарства, којим је поништено решење о одобрењу за градњу машинске кућице и акта о издатим урбанистичким условима као саставни део тог решења, нису од утицаја на другачију одлуку, јер је предмет враћен том Министарству на поновно одлучивање.

Нису од значаја ни наводи ревизије којима се указује, да је тужилац после добијања свих потребних сагласности и прикупљене документације на основу правноснажног и извршног решења о одобрењу за градњу започео и изводио радове у свему према решењу о одобрењу за градњу и акту о урбанистичким условима, обзиром да исти нису обухваћени радовима на водозахвату и цевоводу на подручју Општине Црна Трава и да је тужилац знао или морао знати да не постоји могућност за изградњу мини хидроцентрале, када му је закључком Општинског већа Црна Трава од 09.10.2007. године одбијен захтев за издавање сагласности за изградњу, јер је другом лицу раније дата сагласност за исту врсту делатности. Стога су сви материјални губитци тужиоца везани за његове захтеве и улагања ради градње мини хидроцентрале у домену одговорности тужиоца а не тужене Општине Власотинце од које је тужилац тражио само одобрење за изградњу машинске зграде као саставног дела мини хидроцентрале. Неоснован је захтев тужиоца за накнаду ових трошкова, иако за њега представљају штету, јер не постоји узрочна веза између за тужиоца настале штете и поступања органа тужених.

Како се одбија као неоснована ревизија тужиоца и наводи из ревизије нису од утицаја на другачију одлуку овога суда, није неопходно даље детаљно образлагати ову пресуду у смислу одредбе члана 414. став 2. ЗПП.

У ревизији се указује и на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање. Међутим, у конкретној ситуацији то није дозвољен разлог за изјављивање ревизије, на основу одредбе члана 407. став 2. ЗПП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 414. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић