Испитујући побијано решење применом члана 408. у вези члана 420. ст. 1. и 6. Закона парничном поступку, Врховни суд је утврдио да је ревизија тужиље основана.

Према утврђеном чињеничном стању, решењем Првог основног суда у Београду П 8102/18 од 19.12.2018. године тужба тужиље у овој правној ствари је одбачена. Назначено решење је потврђено решењем Вишег суда у Београду Гж 3228/19 од 15.09.2022. године. Разлоге потврђивања таквог решења другостепени суд образлаже чињеницом да је тужиља дала пуномоћје за заступање у овој правној ствари адвокату Бутолен Франц Бранку из ..., а да је пуномоћје оверено од стране нотара Републике Косово 26.03.2018. године. Пуномоћнику тужиље је наложено да суду достави пуномоћје за заступање тужиље оверено од стране државног органа Републике Србије под претњом последица пропуштања. Како пуномоћник тужиље није доставио назначено пуномоћје у складу са налогом суда, то је полазећи од одредбе члана 1. и 16. Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа, члана 4. Закона о јавном бележништву и члана 182. Устава Републике Србије и чињенице да се адвокат Франц Бранко Бутулен појављује као пуномоћник по пуномоћју које није оверено у складу са законским прописом и Уставом Републике Србије као и уверење о стеченој пензији правног претходника тужиље, то је тужба тужиоца одбачена.

По оцени Врховног суда оваква правна аргументација нижестепених судова није прихватљива. Наиме, тужиља је издала пуномоћје адвокату Бутолен Франц Бранку да покрене поступак пред Првим основним судом у Београду, што је исти и учинио. Пуномоћје које је издато именованом адвокату дато је у складу са одредбама члана 85. – 91. Закона о парничном поступку. Адвокат Бутолен Франц Бранко је званично регистрован у Адвокатској комори у Београду, а све сходно Закону адвоката Републике Србије. Пуномоћје које се издаје адвокату који легално обавља посао адвокатуре у Републици Србији у складу са законом не мора да буде оверено. Суд је овлашћен да захтева достављање овереног пуномоћја уколико посумња у истинитост онога које је приложено и да затражи од тужиоца изјашњење да ли одобрава предузете процесне радње у поступку од стране пуномоћника адвоката у циљу спречавања наступања последица у виду одбачаја тужбе.

Како у овом случају није било сумње у погледу истинитости потписа тужиље на пуномоћју које је издато именованом адвокату, то произилази да није ни било потребно да пуномоћје буде оверено од стране нотара у Републици Србији.

Првостепени суд ће имати у виду примедбе Врховног суда и у поновном поступку ће наставити да поступа по тужби тужиоца.

Имајући у виду напред изнето, Врховни суд је на основу члана 416. став 2. и члана 420. став 6. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић